Podunavka Beograd

96

ници своа опуномоћена писма (СгеЈепИопа1е8 1Н1егае ; ' КралћвскомЂ намћстномт. Предсћдателк) ( РегаопаНб Ргаебеп11ае Ке^ае 1.осит1епеп8) на прегледанћ дати , после чега Палатину и Примасу подворенћ праве. Обмчно четири дана после одређеногљ рока отвара Саборт. Кралв или лично, или чрезг Комиссара. Призмва се иаипре сирћчћ Св. Духљ, па онда Кралв у својои палати у дворани, ст> покрмвеноли. главомт. на КралћвскомЂ престолу седећи , скуплћне Сталише и Редове прими, и у своме, кђ нбима држаномЂ, Латинскомт. слову узроке, збогљ кои се Саборт. сазвао, каже, па желћ и предложенл своа (РгорозШопев Ке^ае), о коима ће се на Сабору саветовати, нвима преко свога Канцлера запечаћена у руке Примаса предати вели, за кое кадљ му у име Сталиша и Редова Примасљ заФали , ови отиду у свое Табле или Калшре , и тамо се иста Кралћвска предложена рег ех1епзит читаго. (Конацт. сл&дув.)

ОДЛАЗАКЂ НАПОЛБОНА У ЕЛБУ. (наставл&но) 20 Апр., око подне, отиде Наполеонт. изт. Фонтенблоа; поредт. нћга сћд10 е генералт. Бертрандт., напредт. е ншла коч1а генерала Дроота, а за нвиме коч!е посланика и кола ст> царскимт. пртлдгомт.. Око 6 сат1и у вече дође у Монтаргист., али се ту задржавао ние. Нћгови конби , ст. коима е изт. Фонтенблоа амо дошао, буду изпрегнути, а нови на последнћмт. краго варош1и ухваћени. Одт. Монтаргиса бшли су конви свуда по мезуланама у приправности. У овоме мћсту находила су се два до три ешкадрона конаника ; ови буду упарађени, и Наполеонт. шмв проговори изв кола старшмв пр1нтелвскимв и дружескимв гласомв воиводе , захвали шмв на служби, и каже : да, ако и нема већв више средства , чиме бм ш наград10 , онв ће заиста у срцу своме вћчитми споменв о нвима сачувати; они немогоше сузе задржати, кое шмв поснуђеномв лицу изв оч1ГО текоше. Посланици туђи сила зачуде се о томв позорЈЕО и о сили, коЈомв

е човекв оваи на воинике дћиствовао. И самв Наполеонв участвовао е у овоме побуђенго ; онв дакле наеданпутв заповћди мезулџш да тера, пошто воиницима по двапутв рече: „Св Богомв, мон дћцо! Св Богомв , мол дћцо!" Многи оФицири, кадв су се у варошв вратили , одпашу мачеве свое, и изступе изв воиничке слуЈкбе. Око 8 сатш св вечера стигне Наполеонв у Брерв, и ноћв проведе у мезулани. Небринући се о нвнимв пословима, и готово равнодушанв према тима, позове сутра данв обрштра Кампбелла на ручакв (ј^гиђјШЈ). Премда е бмо непримирнми непр1лтелв Бнглезке државе, ипакв лгоблнше тврдми и одважнми карактерв Бнглезки ратнм иоглапнца. Кампбеллв се лко зачуди, кадв царв нћму сасвимв повћрително о Лорду Веллингтону говорити почне. Наполеонова пмтанн о лорду бмла су опредћлћна и усилна: „Какавв е карактерв Херцога Веллингтона? како е у воисци вћштв? Како поступа у битки ?" На свакш одговорв Кампбелла царв е рекао: „Башв као и а. Мило бм ми бмло , да се еданпутв св нвиме састанемв." Затимв е пмтао обрштра: ели Веллингтонв кадарв воинике побудити, и како шмв на полго битке говори? Наполеонв се не мало зачуди, кадв га Сирв Кампбеллв увћри, да се таково што никадв у Енглезкои воисци недогађа , и да бм се воиници смћнли, кадв бм се тимв начиномв св нвима говорило. (ДалЉ сл^дув.)

ОДЂ СВАЧЕГА ПО Н Ђ Ш Т О. (Средство коимв се злато лако познати може.) Узме се обмчанв кременв , пакв се по нћму предметв онаи, кои се испмтуе , натре. Кадв се металв онаи на кремену толико отре, да се видити може, онда се узму дрвцета, коима се п^лу свћће, пакв се горећа на ону белегу метну, и ако остане белега као в пре видна , онда е предметв онаи злато, а друго ништа.

ОБЗИРЂ НА ПРОШЛОСТБ. 29 Ман 1305 бмо е Андрш II. за Угорскогв кралн вћнчанв.