Podunavka Beograd

119

де, као да бригу носи , кано ће се землводћЛ1е на острову подићи, као да га путови землћ и ново правлћн1е заузима, или да му се ммсли врте око послова у рудокопннма — или око нвн1>1 здан1н. Изђ ничега се противно иие могло доказати. Али ипакљ ова силна душа хилндомћ таинм мб 1 СЛ 1 и , зкелн и надежда напун1зна ; оваи радопослугоћ1и духЂ непрестано е вребао тренутакЋ, кадљ ће изђ нова нћгова Фортуна свого стару игру започети. Иелика револуц1н чинила се да е окончана; царЂ НаполеонЂ наход!о се одђ 4 Ман на острову Елби, а кралв ЛудовикЂ XVIII. одђ 8-га у Тшлрину.*). Орао и тробоина застава бшли су у ПортоФераго наперени, а џепне мараме лепршаху се сђ прозора у главнои вароши Французке. Коловође велике политике, кои су Паризкш мирЂ заклгочили, обнвише га народима као почетакЂ одђ повратка златнога вћка. И самЂ царЂ ФранцЂ писао е обоици командирагоћимЂ вобнимђ маршалима, кнезу Шварценбергу и гроФу Белегарду: „МирЂ е заклгоченЂ; сили и постоннству савезне воиске захвалитће свћтЂ дуге мирне године."

ПАВО ЕМИЛ1И. (С ђ ГрчкогЋ.) Знаменитми оваи велмозка РимскШ отера ;кену свого. Пр1лтелБи нћгови стану га укоравати , говорећи му : „Ние ли твол жена цћломудренна ? ние ли богата и сасвимЂ лепа? Зашто си го дакле отерао ?" Но онђ знагоћи нћиу погрћшку, да бм 15 мђ показати могао, да они ићгово намћренћ неразумћваго, заповћди, да му се нћгова чизма донесе, кого показугоћи 1 нмђ рече : „Ние ли ова чизма лепа ? ние ли нова и добро израђена ? Ио нико незна гди ми ногу тишти , ал' н, кои го носимђ, знамЂ врло добро. ТодорЂ Аћ. Т о м и ћ Ђ.

*) Кралмска резндечц!« у Паризу,

ПРАВИТЕЛСТВО У ПОРТУГ А Л С К 0 И. (Изт> Балб1а) КадБ се године 1820 острово ЛеонЂ побунило , и у Португалскои се револугул родила, изванредни кортези скупе се и издаду, по ШпанБОлскоме одђ године 1812 начинћнни, али ипакЂ демократшскш уставЂ, кои е и владагоћш кралв 1ованЂ VI. примш бмо. По ићму е бмла само една камера, снабдћвена са свомђ законотворномЂ силомђ и сђ великомЂ часћу извршугоће власти, и ту бн камеру свеобштш изборЂ наименовао. Кралв нема право забране; онђ може само законЂ, на кои бм •се кортези согласили , поправити ; ако ли бм кортези кодђ своега вотума, и по вторичномЂ разгледанго, остали, то ће се узети, да е кралв таи законЂ потврдт. Онђ неможе кортезе, иои се у извћстно време састаго и разилазе, нити одгодити, нити разпустити. После три године затимЂ ово ново устроен1е сруши побуна, кого е Донђ МигуелЂ, друпи смнђ кралћв7>, дигао бв 10; а у Маго мћсецу године 1823 протестира 1ованЂ VI. проти†свега , што е досадБ 6 бјло учинћно. После смрти кралн год. 1826 на користБ свое кћери Доне Марје Португалске круне одрекне се Донђ Педро, нћговђ наистар1и сннђ, кои е већЂ пре тога за Бразил1ннскогЂ цара проглашенЂ бмо , и даде Португалима карту, коа е старе кортезе опетх. постаиовила. По овомђ устава акту законотворна сила почива на особи кралн и на кортезима , кои се на две камере дћле : т. е. на камеру п е р а, кое кралв у неопредћлћномЂ брого наименуе, и кои е достоинство наслћдно или за живота, и на [камеру депутираца, Ч1е членове сваке четири годиие избирачи провинцја наименуго, а ове опетв скупштина св1го дргкавнм грађана изђ парох!н избира. Године 1828 Донђ МигуелЂ , кога е братЂ за регента поставт бно, овлада престоломЂ свое нећакинћ , даде се за неограниченогЂ кралл прогласити, и владао е са страхомЂ и ужасомЂ. Али Донђ Педро , принуђенЂ бмвш^и круну БразилЈанску- оставити и у Европу добећи, го-