Podunavka Beograd

142

Те непаде дажда изђ облака, Плаа дажда, ннтн роса тнн, Нит' обаса снина мћссчина; И нероди вино нн шеница, Ни за цркву часна детурђ!а, Пуно време за три годинице. Црна землн испуца одћ суше, У шо живи пропадаше лгоди ; А Богђ пусти тежву болћзанго, Болћзанго страшиу срдоболго, Те помори и старо и младо, И растави н мнло и драго. Што остало, то се покапло, Гоеподипа Бога вћровало. И осташе Божи благослови, Да непадне леда ни сниега До еданпутБ у години дана; Како онда, тако и данаске. Боже ми.ши, на свемт« тебе вала ! Што е бмло, више да небуде." Посмотримо ли Форму и састављ србски пћсана, то ћемо у нвима наћи , да су доста подобне хомеровима. ПоезГн старм Шкандинаваца и данашш.и Нћмаца има нада свимћ диричанЂ значаи; то произгиче изђ германскога иагона кђ неозначенимт. и непознатимт, предћлима идеалпога снкта. Поез1н Славена носи на себи особито значаи епоса ; она се држи народа , кои е пунЂ представлћнн о сили царства, иарода, кои е'политично, свое бмће изгубш, а споменЂ свое моћи сачувао, и свои дћда приповћда. Иста она непристрастноств, ко10и се у Хомера чудимо, одликуе и славенску поез110 : макарЂ да е опа врло припоена народнимђ поннтјлма , ппакЂ се находи у нћои и пешто вћрозаконскога у смотрен1Н) на право иностранаца. Сравнимо ли оно , што нзмђ е одћ ове поезЈе у данасЂ ;нивећемЂ народу познато. са предан^нма хомеровм пћсана, то намЂ се знаиенита примћчан1а чине. Уобште поезш ова састои се изђ довр. шенш уломака , изђ описамн догађаа, кои немаш цотребнога склада , нити мепосредствене свезе, али се инакЂ са поглавитшмЂ случаемЂ скопчаваш. У оиима уломцима, у овима разлученима прнпов!>дкама често се повтораваш понеки стихови, понеке ммсли , еданпутБ за свагда дане и обште узеге. НародЂ ш на-

изуств знаде, и труди се, свагдћ 18 употребити; промћнБива опетЂ често текстЂ описанјл, умножава или прекраћуе га, тако, да е тежко разликовати, шта се ту налази старинекога» шта ли позшега. Ово непрестано ппераћ *ванћ чисти бшће приповћданн, отире све, што бм носило на себи знаменћ особности пћсникове, или на начинЂ се каковши ограпичавало; то е заиста едина поез1н, слободна одђ правила и примлћнога хода. У старм то своиство имала е поез1а хомерова, у иов1и србска. — Будући су пакЂ ова узвмшена дћла произвели поедини духови, то свакадЂ носе она на себи и нбиово особно знаменћ , што наравно у то прелази, што мм начинЂ зовемо. Тако дакле србска поез1а чува свое унутрашнћ бмће, али непрестано промћнше Форму , и заедно е стара, а свагда нова. Обште нћгована, у лћснама народа орећа се, и чрезЂ рапсоде проносећа, живи она сђ животомђ цћлога народа. Ови рапсоди, ови пћвци, често сачинителби народнм пћсана, ! Оштб су и сироте и слћпи , што допунава подобностБ са ХомеромЂ. Не само на бреговима, него и на полима и ливадама Срб1е слћпацЂ и пћсникЂ едно значи; приманћ милостинћ ипакЂ 1 имђ недае низк!и значаи просјака, ии у чемЂ ш нимало непонижава. Свагди се почитуш и гостолшбно примаш, иду одђ села до села , молитве и пћсне пћвашћи, често и поетичне приповћдке сказивашћи. Главнми токђ поез1в овога рода есте у горама, у предћлима Црнегоре, у Босни и Херцеговшш. Ту се праве гоначке пћсне , и одтуда иду на равнице , гдћ !и народЂ у своме нарћчно пћва, кадкада само по кош рћчв промћнБивашћи. Али на равницама гоначке пћсне неустаншш се тако ласно : редко се тамо пћваш велике рапсод1е , више се лгобе попћвке (1Ле<1ег) и приповћдке, или причице о аидуцима, утворама, вћштицама и т. д. (Продужев1в друпн путљ.)