Podunavka Beograd

143

ПОЛЗА И С Т 0 Р I е. (Продуженхв.) Као што светованл мудростн силу доб1аго одђ напредка изложеногЂ начина поступанн, тако поунена правде и врлине снажна постаго величиномт> и лгобведостоиносћу нбшвм образаца. вр-Б правда ние свагда побћдоносна а врлина срећна , и упра†ово повмшива НБ10ву цеиу. Прегоренћ самогт> себе чини заслугу. То намт. каже обшта нравственица; но чиста иден о дужностима, кон ние у примерима огкивила, редко придоб1а за себе лгоде. Ове узвмшугоће, почитан1в и лгобавв заслужугоће примере дае истор1н , и тако саставла изђ суве системе иравствености живо изображенћ дћиствугоћи лица. , Ко ступи у ову галлерпо или станЂ велики и племенити мужева СВ1ГО времена, тога ће душу обузети достоинство човеч1е природе, нћгово ће се о себи чувство повисити, а нћгова сила на подражаванћ ободрити. Ако е и мало оваковм образаца, они ништа негубе одђ свое величине: 10шт1» то светл1н е Н1>10ва заслуга , кадт> 1 имђ се противостави млоштво порочнм лгодш, и што е веће число зликоваца, толико се више плашимо НБ10ВМ чета. Између благороднн чувства , кол истор ^н буди и подрангое, две су наиизбран1е ранћнице, кое су една сђ другомЂ сродне , и матере илоги други врлина, а то су : лгобавв кђ отегеству и слободи. 6рЂ кнвига времена не само да е богатш нтј Ш вммђ примћрима, што оне више одђ други утичу у нвнми животђ , и обилм1е производе велика дћла: но оне обе по сво10и нарави у известнои мери и рађаго се у исторш , или барЂ одђ нћ доб!иго овое наивише изображенћ и наивећу снагу. Ко е туђинЂ у исторш, таи може само по инштгптту или чувственомЂ нагону лгобити свое отечество, ерЂ онђ непознае отечества; а мужество кђ слободи црпимо понегда само изђ исторје, кол намЂ показуе, да е слобода можна и нако « она можна. Колико е већг* пута име Леомиде, ДецГл , Арнолда и Винкелрида орабрило на гоначна дћла ! колико е пута образЂ Като-

нове одржао падагоће мужество племенитм бранитела слободе, а Херманнова лготита сенка колико е пута очеличила мишцу Немачки младића — или 1и довела да барЂ сами себи пребацуго — ? ! Истор1н ние само угителока врлине, но и строгш судГд, и безпристрастпми накнадителг,, * и она тимђ поправла неке неправде лгодске и судбене. Премда се често племенитвш мужЂ за живота заборавла и опада ; често за рукомђ излази лукавммЂ и силовитммђ зликобцима, да обману сувременике, да купе или изнуде себи похвалу и да одразе свое руженћ. Но могу поедини исторшписци, могу јсви сувременици бмти заслеллћни, застрашени, подкуплћни; али ние доцн1н истор1н. Она безЂ наклоности н страсти, безЂ стра а и надежде испмтуе сведочанства , суди дћла и одређуе славу и срамоту. Ако ши нешто и промакне збогЂ оскуде и губитка сведочанства ; нити е немогуће, премда е тежко да се по негда и превари : но она непрестано испБ1туе строгимЂ погледомЂ, мери слокоипнмђ внсочествомЂ, и слободно изриче постонну пресуду. Докле годт. буде лгодш, име ће КрнцЈе, Кромвелп сђ к.штвомђ и грозомЂ , име Сократа, Сиднаа сђ лгобави и благословомЂ звонити изђ нгиовм уста, и пребмвати у нбшвомђ срдцу. — ПогледЂ на овогђ немоливогЂ накнадителл — ерЂ жела кђ слави као и кђ безсмртјго живи у човеч1имЂ грудма — понегда е загорчш славу и тр1ГОмФЂ срећмомЂ зликовцу , пооштрш га е на добра, барт> по видимомђ добра дћла и гшдигао е мужество увређенн праведника и страдагоће невиности. (Копацт. слЈЈДув.)

II Е Ш Т 0 31 А Л % Ш II 0 Г А. У 1809 години, кздђ се ГушанацЂ са свима КрџаиЈдма упео и погоначш бмо, продрЈетн у Шумад1го, и саму Тополу запалити, и Карађорђа погубити , и све што усхоће по Србш учинити , тад у двору Карађорђа , у Тополи, спремаху се Фишеци за иоћи, те нвима исго-