Podunavka Beograd
154
и т. д. свое Исторјб Шјмаца (2 издан1в 1834), именито о Чесима сђ наивећимг. поштован1јМЂ говори, и изображеностБ нбиову као чудновату, вмсоку, изредну, и далеко нћмачку надвмсугоћу описуе и хвали. Исто тако и нашЂ историкљ Пулкава свћдочи, „да е землн ческа многимљ изредностима , као ружа иадљ цвЉћемг., остале землћ надвмсила"; а славанЋ човеколгобацг. Хердерљ, такођерв НћмацЂ, као правми пр1ателв просвћштенн врло жали: „што су Славени у своемљ брзомљ и особитомтв развитку сђ едне стране одљ Татара, а сђ друге одђ Нћмаца задрзкани и препречени." Што су пакт> сада многи народи славенски ду шевн о натрагт, заостали, то карактеру нашемЂ само незналацт> приписати може, кои не само што ние стаић Славена изпмтао , него шштб и дћла знатнјн , на станћ и истор1го нвиову односећа се, као што су на пр. Пелцлова , ШаФарикова, Палацкогљ, а и самогг. Нћмца Менцла, или ние ни читао , или, ако е читао, ние доста оцћнјо, иначе бм га, да већг. код-в истога примћра останемо , оваи наипосле именованми (Менцелљ) па стр. 519 — 522. свое нћмачие истор1е другоме чему бмо науч10. Та обазримо се само наоколо ; гдћгодв гране народа славенскога у већемљ числу заиста у бћди и у душевномЋ занемаренго живити видимо, зарг. су онде Нћмци, кои међу Славенима тима, у равнимЂ обстонтелћствама и подг. истимђ погодбама сг. нвима живећи, зарг. су , велимг., болљи, изображен1а? Зарг> то значи старати се за изображенћ Славена, такимг. начиномг> школе уређивати , као што су на пр. у Лужици и у Слезскои и т. д.? Истина е, да се тамо врло многе школе заводе, и много се о НБима ради, али све то, жалибоже — бадава и безполезно! нао што се управо садв некш публициста у нћмачкимг> обштимг> новинама тужи, ербо Срби иСлезани у тима нћмачкимЂ школама тако мало науче и знанћ свое умноже , пао што бм се Нћмци у школама славенскима, Французкима или другима туђоезнчнима научили« Народи се неизображиваго само ередствомЂ 04110;
езБЈКЂ, и то прирођенЂ материнскш езмкЂ е едино средство кђ томе, кое се нада свимђ уважаватп и цћнити мора, а особито у онимђ нижимђ школама , иросто - народнима , ерЂ н а ив е ћ а частБ дћце школе просто-народне, едва кроЗЂ толико времеиа походи, и посћштавати може, колико е нужио, да онаи туђЦј езнкЂ у толико барЂ научи , да човекЂ обична у нћму ммслити и ммсли свое коекако изразити кадарЂ буде. Каква могу бмти слћдства таковогЂ наставлћна, кадЂ народЂ очевидно у ове неприродне школе само крозЂ онолико времена иде , докђ оно , што му се прсЈдае, неуразуме, ерЂ текЂ езмкЂ туђг> учити мора; дакле знанћ у нћму предавано понлти и себи присвоити иие у станго и цћло школованћ ништа му ние на ползу бнло ? Како дакле и одкудЂ може несрећанЂ така†народЂ срце , разумЂ и цћлми духЂ свои обогатити и у савршенствовати? На оваи начинЂ ништа се друго нечини , него се само драгоцћно време и посао губи и разсиплћ и то несамо у нижимђ , него и у вмшимђ школама и заведешвма учебнимЂ, у коима се туђг> езмкЂ као средство изображенн употреблава, и у овима се напредованћ у изображаванго особито сђ почетка отегоћава и доцше се изображени одђ свога, и народнога одтуђуго, и тако се народЂ онаи ученм и изображенн лишава; па одкудЂ онда да узима народно изображенћ ? И зарЂ за овак!и дарЂ да таи народЂ 10 штб благодари? Можемо мм сиавуго у мћсто ране давати драго каменћ, и можемо га тћшити , да е то тако скупоцћно, ! да се за ићгову цћну много мравлБи наца и нБИма подобне ране куаити може , видитћемо наскоро, како ће весело поредЂ таковогЂ дара скакати; или пакЂ изчупаимо му нћгово наравло перћ, пакЂ метнимо друго ма како лћпо шарено, виднтћемо хоће ли му прирастити и чутћемо до скора , како ће после тога пћвати ! Право просвћштеше текЂ у наше доба починћ кодђ св1Н> народа европеиски свое благодатно царство и међЂ нижега станн лгодма разширивати. И мн Славени дакле нисмо 1 оштб посао свршили, нити смо се
1