Podunavka Beograd

155

теженн искреногЂ за просв1ш1тен !емЋ одренли. И оно, што смо, несрећнима и непр1нтнима околностима задржани, без& наше кривице, досадв пренебрегли, и то ћемо поправити, како намЂ се надеЈкда праведна и наиврелЈа жела изпуни , како т. е. добро уређене школе добиемо ; школе велимо народне, духу времена саданБгљ примћрене и нашимх. потребама одговарагаће, и то не само нигке, него и вмсоке , кое бм , као што се у други народа догађа — вредне бмли , цћло обштество правммђ просвћтитен1емг> у народномЂ духу напунити и проникнути, и то разумћва се средствомђ народнога езБша ! — Онда ће заиста и наше свестранно изображенћ скор^е напредовати и снажше и живлћ постати, и онда ће се у саобраћешо домаћемЂ и у радиности обштинскои новђ животђ пробудити. — СпособностБ досадашнга и искренну желго за изображеше у Славена, преко сваке сумнћ , доказива међу другима, као примћрљ, оно ревно притицанћ лгод1и сваке врсти , старм и младм, у школе радинне (геа1-не) ческо-народне, кое су се у понћкимљ мћстима у Ческои, (именито у Збраслави, у Блатну, у Пилзну, у Клатову, у Кривоклату и др.) у наинов1е доба одђ могућнн родолгобаца заведене, као лсне данице изђ готренћгљ сумрака понвиле. Постоанство у прилћжиости и напредованћ и у с п ћ х т. ученика , кои премда често већв одрастни, опетв савћстно се труде и паште, да ову добродошлу прилику употребе за допунити оно , што су у младости противљ свое волћ пропустити морали, све прјателћ и покровителћ просвћштенјл сђ милммђ удивлћнћмЂ напуннва, ерт> ови зрћли слушателћи, не само свога удобност& , него и после седмичногг. радена тако потребнвш светачнни и неделвнни одморљ сг. драге волћ изображенга своме на жертву приносе ! Како е свћтљ о старимЂ Нћмцима у овомђ огледу судт , то може Г. ПроФессорЂ изђ Тацита сазнати, кои нешто о медвеђои кожи споминћ, на К010В су вели онђ нћки сћверни барбари (но никако Славени!) тако

дуго тромо лежали , докђ ш годб ние нужда натерала, да опетг. траже медведа сђ другомЂ кожомђ.*) Мм и сами и данЂ данашнши познаемо землћ и предћле нћмачке, о Ч1им» жителвима бн се право рећи могло све оно , што е Г. ХеФтерЂ о трудолгоб1го Славена написао ; но ови предћли намЂ несметаго , да погледамо и далћ, па да познамо поредЂ овн опетв друге предћле, кое се прилћжносћу и изображенћмЂ одликуга; и зато 10шти. ние ни еданЂ одђ насЂ Славена цћлни нћмачкш сусћднми народЂ осуд1о , као што су то сђ нама Славенима многи Нћмци, а именито и Г. ХеФтерЂ учинили. Нешто подобно могли бн мн и о чистоти рећи, кадЂ бн , као Г. ХеФтерЂ, на еднои страни само саина , а на другои саме калћ и погрћшке тражити и видити хтћли , ерЂ онђ вели: „да СлавенинЂ з 6 огђ ленвости самЂ и са своима у лалБи и нечистоћи пребивати може." Кои одђ насЂ небм могао , за опровргнуће овогђ измншлћногЂ правила, навести макарЂ сто примћра изђ домаћегЂ нашегЂ славенскогЂ живота ? — Али е срећомт> самЂ Г. ПроФессорЂ то свое мнћн1е опровргао, кадЂ е, мало после ти горе наведенБ1 рћчш, „чистоту" безЂ ограничена кђ добродћтелвима славенскима причисл1о. (Дал& сл-ћду«.)

К0РРЕШП0НДЕНЦ1Л. У Варшави 30 К)н. «11. Авг. 1843. (наставл^во.) Полнал Русскап Хрестолиппл или образцг>^ краснорћгГл и поззш, избраннме изг; лусшихг отегественнЂсхи писателеп А. Галахо*) Чудна о то стварг., да иноги Тацита наводе, као да в онђ Н&мце хвалш. Нама се оно, што в о нБииа рекао, чини да в више руга него хвала; ерт. надв онв туђинацт., карамћи рођаке свое к ватрено 1н натеривагоћи да се поболшаго, кадкадв ст. гордммтћ презира«&мт>, да 1н осрамоти, наведе сус&де н покаже 1нмт>, да ш и овн у н&кинт. стварима превазилазе, премда су непросв&ћени барбари, вли кадт. Римлпнима своима пребацуо, да су равнн онима барбарима н&мачкнма у сировои страсти, кои на пр. у нгрн жене, д!;цу и на посл&дакг и саме себе на коцку меКу и проигратн, нли продатн могу, то валБда ннв никаква похвала! —