Podunavka Beograd

162

у коемг> су многа поедииа оддћлемјн, и у овима све , што е човеческо, тако 6 обашка понамћштано, да се извадити може изљ нћга, штогодб ко и кадгодБ хоће ? Чудна е стварв, да мм тако редко наиааимо и у нашемх> мнимо тако изобра:кеномЂ столећу, несамо у животу, него и у самимљ списаншма, кон кб ученима причислћна бмти зкеле, »Јудро мнћн!е о нравои разлики између ладне Флегмеи небрижности и разумне мирне ћуди, међч> постоннствомћ и тврдоглавмм -б 10гунствомт>, међљ нћжнммг> уступанћмЂ и слабомЋ страшл^ивосћу, међљ дуготрпећомг> узтрплБивосћу и робскомг, пскорносћу иди управЂ лукавомг. претворносћу, и на послћдакг. међу изкреномт> срдачносћу и продрзлБивомБ грубосћу, тако , да се често, невћроатно, оно еднима као честБ принисуе, што нрави нБИОве по правимБ мудрости основима кала и ружи , а другимБ напротивБ као погрћшка се пребацуе оно , што ш управо украшава и облагорођава ! Мм бн садБ могли — осимб оне знатне карактеристике — шштб много подобнм противословлћна изброити, могли бм смо Г. списателш о ствари рећи, што мм о нбои знамо; на пр. могли бм га опоменути на ФранкскогБ кралн Дагоберта 1 ) у 7 столећу после Христа; на нћмачко -римскогБ ћесара Карла, кога великимб називаш, и на потомке нћгове, особито на унука Лудовика нћмачкога 2 ) ; могли 6 бј

1) Год. 630 после рођ. Хрџст. спасло се е око 10,000 Славена, кои су од 'б Хуна н Авара гон^зни 6 б 1 ли , С1> шенама н д-ћцомћ свошмт. изђ Панон1е v Баиарску землш ко кралго Дагоберту. НесреКнммг. овимт> б-кгунцнма буду назначена м&ста за обвггаванЉ, ио тект. што су се нам^зстили, буду свн одт> Бавара и Франка у вдну ноћћ приваромт. из'1. потав ноуб1Пнн. — (Види Колларово ПутованЉ, стр. 223.)

2) Нарл -б нангласовитш владаоцЂ Франка, на концу 8 н у почетку 9 столећа, непрекидпимт, в боквима нападао на Славене, особито на оне, кои су на сћверу н истоку сб Шјииб граннчили, н свакоаке, — често саевимт. маловажне — узроке транпо, докк ние иаиносле н одђ нстм Чеха даншт. узео. Нису му могли никако одол&ти, ер-к в онћ средствомк сваке могуће в^штине, и нз.таиства свои братучеда, и средствомт. евир&пства спое едноплеменике, нменнто Саее себн подчшпо, и цћлу Франаску, Талшнску и Н1;мачку землго у вдно грдно царство саединш; осимт. тога н&гови И кмци, одт. почетка само боевима и ловомт. заузеги е у томе отврднути, у пллчканго и харан.о бк1ли су неуморни , кад-к су нанротивв Славени, на мала

дружтва подкЛии, мирнн н простосрдачни, жалибоже

смо навести воКне НБИове именито са полабскимб Славенима, са Чесима и Мораванима, у време владћнја изреднога Растислава, Сватоплука и др,, у сравнћнјн) сб воинама 3 ) нби10 штб препарокт. сусћда на странпутнце заведени, и међу собомЂ несложни н завађенн бвми, и тако као народљ оран-1; и зеилБод1зл10, пастирстг.о н рукодћлш нзвршавагоћ1и, миролгобиву и н^жну ћудБ ипитом1в нравн ималл-— (Види @еГф. 6, ©си^Гф. 0. 2)1спј. п 2б6. 1вз1. стр. 10. 11. 135. 139. 140. н т. д., особито пакЂ види Старожнт. славенске ТПаФарнка и др.). — С Б1 н ђ К а р .1 а, Лу д о в н к ђ Побожант., кои в скоро за цг.ло време свогт. крал-ћванн разпре са свошмт. собственномт. д^цомг имао, сложно е са Славенима живш, што намт. ево опетт. као исно доказателство служити може, да Славени нису разпре миловали и никадт. сус&де свое изт. вдинои. користолгобла нападали н узнемиривали, ерЂ ипаче заиста оваку добру прилику, кадт. су Н1;мци сами међт. собомг 6 б1ли разкомадани и завађени, употребитн пебм пропустили. — Насл&дникч. далвш, Лудовикт, Н&шачк1и, сбшђ пређашнЈзга, помиривши се са браћомв, опетЂ се в силомђ у послове Славена мћшао и нвима намећао, особито пакЂ Чесима. КадЂ га овн слушати ннсу хЛли, скупн сву сву воиску, и нзненада страшномЂ силомђ удари на Чееку (год. 849 )■ Препаднути и смућени Чесв молили су за мирЂ и обећали су платити данакЂ; али међу самБ1МЂ договаранЉмт. навали воиска нЉмачка изђ свога табора на Ческу , надагоћи се, да ће го неприправну, и баоп. за мирЂ просећу, тимђ сигурн1в и лакше иадвладати и сатрти. Но Чеси, овакомЂ подломђ преваромЂ у наивећемЂ степену увређени, поднгну се и тако 1и гоначни дочекаго, да не само што су санну побЉду надЂ нбима одржали, него су ш 1 оштб тако силно са свб ! страна обколили, да су Франки за мирЂ молили, и кадЂ су ш кући пустили, вмце оставнти иорали, да ће мирЂ утврђенбш држати. 3) РастицЂ, или РастиславЂ се е сваконко о срећи н напредку отечества свога трудш, како е на престолЂ книжесгва МоравскогЂ ступ1о. И одђ нбимђ в Морава опетЂ задобБ1ла свого иезавнсимостБ н знатну сиаву. СамЂ нанстарпГ сбшђ Лудовика, КарломанЂ , ступш е у договорЂ са РасгицомЂ, хотећи се оснгурати противЂ гн^ва и освете отца евога; то исто в учишо н друг1Н сбшђ Лудовнкг млађш, кадЂ в год. 866 противЂ отца буну поднгао. Али год. 864. га е кралБ ЛудовикЂ, кон е сђ великомЂ воискомђ противЂ нЉга изншао, обкол^о, и Растицк буде приморанЂ обрећи в^рностБ, немогавши толнкои сили одол^ти. ВећЂ год. 866 буде РастицЂ одђ Лудовика, скша кра.тћва, и шштб н!зке господе нкмачке наговоренЂ, да св наново подигне, и тако на посл^здакЂ год. 868 роди се погибелна воина. Н-ћ.чцн, предвођеии одб крал!звића, палилн су и пл&нили страшно по Морави , кудЂ су год!. прошлн, алн пошто су безЂ еажалЉнгл доста иаплЉннлн, нису главну цћлБ свого, покоритн т. е. Растица н Мораву — достиглн; н зато в кралв ЛудовикЂ склон!о се на мирЂ, а н РастиславЂ в радо жел10 уживати крваво до6 б!вснб 1 и мирЂ на свого и народа свога срећу. — Но садч. се за владан-ћмЂ тежећш сбшовнцђ нћговЂ, младкш СватоплукЂ, даде одђ Н-ћмаца употребнти, као оруд!в кђ падетго своега благод!за, кога в заробш н Карломану издао, кон несрећногЂ старца Растнслава и тежкиит.