Podunavka Beograd

182

слушали народи, и слушао свћтт, вћчну правду духа , и да бн ова правда у споенго овакомђ тимђ лакше разглашавана бмла одг> конца до конца. Правду ову изрече Христосљ, лравми смнђ Божш (духа) , и лостане спасителв свћта. Онђ учи познати духа у правди, узвмшености, достоиности своти; онђ одправлл човека увЉкЂ и увћкЂ на духа , коега сва дћла изђ духа и изђ познанн или знамн духа походити имаго, дакле разумна, слободна бмти мораго. Ученћ нћгово понима духа у безконачности, у слободи свслои , дакле у правди и бнтности ићговои, а овбшђ начиномЂ е Христосђ сђ ученћмЂ своимђ божественнмЂ међа, К010МЂ се дћли старвш и новни свћтЂ , есте пирамида, вћчно снгоћа и наивнша на полго духа. Народи слћдугоћи романски, а нарочито германски примаго правду ову, или Христ1ннство, да бн нго разширили, у знаностБ св1го привели, пакЂ што е главно, нго себи умомЂ своимђ подпуно усвћстили, и као такову, сасвимЂ усвћсћену, чисту, асну изставили, и другима подали. Другш иер^одЂ оваи моаге се слободио назваги усвћсћаванћмЂ или кђ пунои свћсти долазенћмЂ духа. Како у првомЂ пертду царствуе грозно напрезанћ, да 4 6 б 1 вћчна ова правда погођена бмла , тако у пертду другомЂ свако већЂ напрезанћ стои у служби ове правде, нехотице, и сви велики догађаи збмли су се , да 6 б 1 вћчну правду авномђ и очевидномЂ учииили , коа е бнтностг. човћчества. Папство брине се за нго, храии е и разшируе, и едино е нћгово званћ старати се о уздржанго и разшириванго правде вћчне у Христ1ннству садржане , зашто и , надЂ у служби вћчне правде дћиствуе, и кадЂ е едино, коему е повћрена , достигнути мора царованћ надЂ народима, кои се нћму понижаваго, али подпуно 10штб правду неразумћваго. Народи су 10штх> сурови, ненаучени, и заго таи, кои е позвапЂ кђ страгки правде духа, стои на челу. Полвлћше е то красно, велико, кадЂ видимо нћга надЂ народима, милшне садржавагоћима , боевима се и ратовима забавлагоћима, единогЂ безоружаногЂ, безЂ оклопника, езЂ военн чета л,аровати. Заиста поавлћн1е

велекрасно ! Овде се види моћв духа надЂ массама суровнмЂ, макарљ да милјоне брое; овде авствуе, како лако царствуе дјхђ нздђ гомилама безброинимЂ, а овде наипосле наинсше потврђена е та правда , да духЂ царовати мора, ерЋ духЂ е бмтностћ човћчесгва , превнсока правда ! превв ^сока поез1а ! Али народи, као лгоди, долазе и доћи мораго кђ себи, зашто доспћвши кђ зрћлости , постаго способни поннти и разумТ^ти правду вћчну, у Христ1лнству садржану, кое понтче чиии нби одрастле и тимђ самнмЂ самоставие, и нужно се дакле догађа, да се одричу покорности одбранителн и стражара нћнога, нвима већЂ као правду нознавагоћима непотребнога и теготнога. Они сами сада познаго правду и тиме су способни за самосталностЂ, ко кое достиженго прилику нЂима дае чимђ далћ тимђ веће заборавлћнћ обранителн и стражара правде Христ1*ннске звапн свога, траженћ и слћденћ нђино стварји земски , кое саме собомЂ нису небесне, иису ствари духа. Покорпости ове поглаварима цркве Христјннске одрнче се реФ0рмац1н, К0108 ирстоносни боеви, поавићшн у свћту ХристЈанскоме величествена, путЂ крче, тридесетолћтНБ1И бои право нвнога и законога бмћа набавлн, а коначно право ово миромЂ ВестФалскимЂ год. 1648 утврђава. Слћдугоћи догађаи, а наипаче буна Французка год. 1791 уздигнута, макарЂ како да е бћснила, надЂ ко 10 мђ е гигантичкомђ рукомЂ завладао, и нћнимЂ репрезентаитомЂ постао величественми НаполеонЂ, крчи путЂ пер10ду долазећемЂ, будућемЂ , одђ св1го осталм већемт.. (Продуженјв сл^дуе)

I 0 В А Н К А II Р В А , КРАЛБНЦА ОДЂ НЕАГ1ЕЛА. (Продужевк.) СедамдесетЂ и две године избегавали су наслћдници светогЂ Петра чествованни гробв Апостола ; седамдесетЂ н две године лишавао се Римђ иозорш папскогЂ величества, лишавао се налоге нобожнм странаца и стицан ХристчанскогЂ новца. Наипосле вратисеГре-