Podunavka Beograd

198

лгоди, тако и жене вћгкбовале су се у оруаин>. И иста славенска богина лшбави подћ оруаЈ1емЋ се сликуе. 9 ) §. 3. Видили смо изђ досада реченога, да е складиоств нарав1и и мекота значан срце Славена облагорођавала. Ова дакле добродћтелБ нби е одђ преступаиа усашавала. Да се на преступке пази , Славене е истомђ христ1анск1и законт. и образованостх, други народа иаучила. — И изт. овогљ узрока Славени иису имали потребе, многе наредбе и устроенхн правити, безх. кои данасљ ни една држава обстати иеможе. Л ммслимљ овде полиц1М, кого стари Славени познавали нису; ерљ у нби ние бшло скитница, прос1нка, крадлвиваца, ков бм затворати, ранити и казнити морали. Да Славени нису имали просјлка и сиромаха 10 ), поивлћше у исторш човћчества редко , — то изнсииваго нов1и списателви иа особитми начинђ , 11 ) доказугоћи, да су Славени уб1нли старце, дћцу убоги родителн, богалћ , кои никаквогљ иметка наслћдили нису, а одт. посла руку свои ранити се немогли; исто тако , као што су уб1нли животинго, кон радити ние могла, ер -б трпити могли нису, да земла овак!и теретљ безљ плода вуче. Ио суглашуе ли се то са мекотомЂ значан , са нћнгносћу славенскога срца, кого намт> наиме списателви тако лћпимЂ бонма начертаваго ? Ако су заиста Славени оваке погрћшке имали, то узрокт* нбиовђ неможе друг1К бмти, него онаи, о комб самБ мало пре говор1о. У истину, изб никаквогћ изпора доказати се неможе , да су гдћгодђ међу Славенима наваде и обмчаи владали, 12 ) кои бм подобни бмли онима , што ш у Поморанскои и на Лаби находимо.

§. 4. Ма шта бмло, погито се образованостб разширила и благостанћ умножило, али пошто е притомЂ и оскудица и сиротина народЂ угнћтавала, истор1а насЂ учи, да су онда Славени налазили лгодма уздржанћ живота, лгодма, кои се или збогЂ дубоке старости или збогЂ сиротинћ нису ранити могли. 13 ) Већт, године 926 основанЂ е бмо у ЧескоК домђ СИрОТИНСК1И, у ПоЛБСКОИ, Слезкои и РуС1И 110дизале су се болнице, 14 ) а у §. 13. закона цара Душана изрикомЂ каже се, да свака црква, по завћту основателн, убоге рани, а представници црквени, ако убоге ранили небм , да се свргну сђ части. 15 ) Уобште примћтити се мора , да , међу свима правама славенскима првогђ истор !искогЂ доба, србска права даго наисавршешн и наибола полицаина устроеша, у смотрен'|ГО авне сигурности. Кнезови , суд1е и старћшине сеоске и градске, и владаоци и господари или сеоски кметови, морали су пазити, да се у нбиовомђ краго никаква крађа или плћнЋ недогоди; ако бм се влзстб о нбиовои немарнооти увћрила, то су они казнћни бмли као и крадлБивци и разбоиници. ПокрађенЂ инострапацЂ отишао бм кђ надлежномЂ чиновнику опога мћста, гди е поирађенЂ; оваи

9) То доказув Харткнохљ, стр. 135. 10) Хелмолдг, II- 12. Косм. 8. Длугошт. 121. Животђ св. Отона стр. 682. 11) М. М. Коп§-оп Ог!§-. р. 89. Корамзичт>, I. 63. 12) Сви списателБи, кон значан и обмчав Славеиа описуто, потврђуго, да су ови ратне заробл^ннке боговима на жертву прниоснли. У овомч» смотрен!Н) тзиваго се на Хелмолда I. стр. 83, Ч1е мн^нш овде ништа недоказув. Еверст. стр. 275 н Ранцт. стр. 10, кои казун), да е оваи ужаснћш обв!чан у Русш владао, позиваго се на руске хро-

нисте одт. г. 983 (тако себе назпвлго поправителт Несторове хронике, кои много има): али тамо в рЗзчв о шертвама, кон су се боговима по поб&ди надт. Нджвигнма, неславенскимт. народомт., прнносиле, кодт. кои в, као н кодт. Литванаца, ован грознБиЧ обмчаи владао. Владимиру, кои в у наистарт времена многобожтво у Рус1Н разпрострашо, могао в оваи обк;чаи у иностраиомт. поганству допасти се, и он б по навади Нджвига жертве приноснти. У осталомг. кодт. истм хрониста ненаходи се никаквогЂ сугласн у изразима, што ц-клу 11еремон1го у сумнго доводи. Кралћрдворск1и рукопнст. напомвш^, да се жребало, кои ће одт. зароб.Аника боговима жертвовант, 61.1ти : софшскш временикт. каже, да су се старћшиие и болнри сав!-,товали, да се и нђиова д&ца жребаго, кол бм се боговнма на жертву принела. Али ко то в^ћровати може, да се такова свир^ноств на своти д^ци извршнти могла, зашто и нашто ? 13) Хагект. III. стр. 533. 14) Соммерсб. I. 897. II. 191 . Нателски 227. О Рус1и говорн тако названвш законт. ВладнмнровЂ. 15) „И по всехт. црквахЂ да се хране убопв, капо е уписано отђ ктиторЂ, кто ли ихђ нехравн, овђ мнтрополитЂ, нли спископђ , илн вгуменв, да се отлучи сана." Законнкђ Душан. 13. В. ЛЉтописђ 1828, II!. 77.