Podunavka Beograd

102

кгпК лпстб кнвиге! Заклопи те ш , некЋ буде волн Б05К1Н." — Чудна е судбина , рекне онаи , коме е Педро Мореио обраћао свои говорт.. Пре дванаестБ година ио бм могао прорећи ме<ш сиромаху ђану , да ће се мое име спомкнатн у двћ чаети св Кта , и да ћу а, смнђ Наваре, умрети далеко одт» Шпанћоиске, у зем.и>и едва тект> познатои по свомљ имену ? ,,Ал' вм сте онда лгобили само лћпу младу дћвоику , и врло паметно сте е оставили ради славе. Слава е доиста тако преварлБива и непостолна, као и жене , само што она има то преимућство, и недопушта прелгивити невћрство. Нови лгобимци славе свагда се примак) тћшити свое падше супарнике —• акимђ конопцемљ или десетиномЋ вћрни пушчанм метака." — Тако е, рекне НаварацЂ, у коме су рћчи Мексиканца узбудиле акалостно опоминннћ; тако е, Донђ Педро, н сами .110610 и мене су изневТфили. Да ние бмло лгобави и невћрства, п небш данасЂ бмо бћгунацт., безљ станка и надежде на избавлкнћ, у туђои земИБИ „Дакле вм сте изкусили, какву силпу рану задае у срце невћрство жене ; вм зиате каква бура бћсни у прсима , кадн Дина одговори на све укоре гротомЂ смКгоћи се ?" — Л самЂ све изкуејо, и за све се освет10 „Мм смо се мало одморили ! добро бм бмло да потрагкимо друго манћ опасно мћсто ? " — Гди ћемо га наћи ? „Ако непотражимо , нећемо ни наћи, рекне Донђ Педро сђ обичномЂ свошмђ ладнокрвносћу. Само зато, што ћемо новммђ бћганћмЂ уморити себе и конћ. Да причекамо непр !нтелн: пакЂ ако дође, да му продамо јкивотђ скупо .... А како се звала ваша лгобезна, генерале ? 6 л' бшла лћпа ? "

— Мм смо вазпитани заедно, у Изаносу; кућа могђ отца бмла е до куће Мануела, от ца .Улшане. СвакЈи данЂ л самв бмвао сђ Улш'нномђ , изнсннвао самн 1ои мого лгобавћ и просш, да ми она даде свого руку. „Дођи до зваша већегЂ, него што е ђачко ," говорила ми е она , „и онда ће Улшниа моЈке 6 б 1 ти размг»1слнти се о свомђ брату одђ стрица Ксаверпе. Може бмти она ће црвенити у лицу ОДЂ гордости и радости , кадЂ се нћгово име прослави ! А сздђ кажи ми могу ли л дати руку младићу безЂ стаид , руЈкномЂ и никоме непознатомЂ ? Болћ е огрнути покро†и лећи подђ каменЂ беЗЂ надписа ! Л хоћу, да име могђ муа:а буде свмма познато , да мимопролазећи асно споминго нћгово име, кадн мене виде на улици !" Добро Улшино , одговоримЂ 1ои н ; ради тебе а ћу се потрудити , да добмемЂ зван!е, славу и име : сђ Богомђ остаи ; дотле ме нећешЂ видити После едно двћ неделћ за тимђ , сретнувши се она самномЂ, упмта сђ насмћшлвивимЂ рћчма : — ,,Но , како ћу те садЂ назвати : генераломЂ, полковникомђ или капетаномЂ ?" (ДалЉ сл&дуе.)

М А Р Т И Н Ђ ЛУТЕРЂ О И С Т О Р I II. > Далеко чувенми и многогшзнати Р (шланинђ Фаро вели, да е за науку наиболв1и начинђ кадЂ се рћчма примћри додаду ј будући ; такови причиниваго, да се разговорљ нсн1е ра| зуме и болћ запамти. 6рЂ кадЂ се слово ! безЂ »римћра - слуша , бмло добро и пр1атно 1 како му драго, срцу е песносно , ние доста нсно , и неможе се добро понати. Изђ овогђ ј узрока знати исторно , одђ велике е потребе; ерЂ што годђ разумЂ учити, и изммслити моисе, кое бм за честанЂ животђ полезно бмло, то намЂ истор1н са прим1фима многостручно I саобштава, одма предЂ очи ставлн, као да при