Podunavka Beograd

Н А КОНЦУ СТАРЕ ГОДИНЕ. Време лети, траго лета, Прођу дани, иину часи: Човект> слаба одч> дћтета Живи, гине у уздаси. У дубоко тако море И ово нам -Б опетт, ето В-ћковите међ' поноре Устрми се старо лето. Тиме и тм, србскш свше, На време се кратко сћтн, Па на стази одт. истине Ступаи сложно у проевћти. Р. П. Н Е Ш Т О 0 Б А Л Л А Д И Г. I О А Н. СУББОТИћА: „САБЛЛ МОМЧК, ЦВЂТЂ ДЂВОИЧЕ." (КонацЂ.) СтихотворацЂ свагда ииа ту цћлв , да у баллади или истинитми , или истини подобанг. догађаи читателБима представи , навластито због -Б тога , што се тмиђ начиномљ наилакше постпзава она ц К лб , побудити у читателк) участ1б туге и агалости или радости , негодованћ, одвраћаи и т. д. како се кад -Б ово или оно чувство за претегу мћрила срца човеческогЂ употреби, и како кадљ главна цћлБ предмета са собомЂ доноси. К одђ таквогт. наблгодаванн стихотворца, сва дћиства, постепено у баллади авлнгоћа се, сђ очевиднммЂ участ1емЂ пратима, као да намЂ се у самомЂ животу д1.иствугоћа лица представлаго. Напроти†тога онаи предметЂ, когђ е саиа сила уображенн у сагласно сђ ФантазЈомЂ породила, промашитће

8 43.

увекЂ ту цћлБ, и као изммитлћнЂ сматрапЂ често ће не само ммсли читатела разсеати, но и само срце одђ предмета одвратити, Така†е предметЂ предстоеће балладе. Првми погледЂ на надписЂ опоминћ нзсђ , да е то изммшлћно, а тммђ самммЂ унапредЂ угушуе лгобопмтство, кое истинитми или истини подобанЂ предметЂ безпрекословно у нама производи. Уподоблавати дТ.воиче цвћту, то е слободно и лћпо ; али као надписЂ балладе, и у читавомЂ дћлу као извћстно лице употребливати, ние никако у свомт реду. Ако му се башЂ тако име ,.ЦвАтг> дАвои-сс' допало, ние ли могао исто такво , а природше и у самомЂ животу налазеће се употреби ? А то е Цв&та! Ово нсто и о „сабу1л мо.чсету" вааги. Жалостнми почетакБ балладе ние ,,свои.и боллш " описанЂ , као што Г. СубботићЂ вели. Момче сувише разслаблћно, и предвидећи свого скору смртБ, а гледагоћи лгобл [.нми свои предметЂ, сђ коимђ ће се скоро разстати морати, сувише се ладно нзражава , нити данми характерЂ простомЂ залгоблћнику приличи. У часу наивеће свов жалости, мћсто да намЂ на лицу зиаке краи[1е и угушене у прсима болћ или жалости шжаже, онђ унапредЂ ладио предсказуе свого сутрашиго смртв, и ладнокрвно лгобопмтство свон изавлгое, комђ ј ће драга нћгова „џуиу дати." Мени се чини, да овакавт. ладанЂ характерЂ само лицу , опакомђ судбомЂ дуго немилице гонћномЂ , и у бћди отврднутомЂ срцу приличи , као ШТО 6, ако се добро опоминћмЂ, Шекснира ХамлетЂ, и жел10 бм снрху предмета овогђ излсненјв 6олби одђ мене позиавателн природе. Исто е тако ладно описано и чувство дћвоике , кон се у слћдугоћимЂ рћчма, као ша" лећи се изражава :