Podunavka Beograd

Н А Б А Л У. 1оште као д1>те Т^шила ме мати, Да Богђ човеку ће По Анђела дати; II таи Анђео Божш У срећи, у б-ћди Невидимо свагда Нћга да спроводи. О мои Бон;е милми ! Ал' смо слаби лгоди! Мене само т-ћши, Што ми око види. Ахђ ! што вндо красие, Прекрасне анђелке! Одт. ти едногт. даи ми, Охт, премилвш Боже! У Београду 26 Лнуара.

31. € л о б о д н н - б.

С л о в о (Продужев : в.)

Истор1н е волшебнми клгочђ одб Кивота како старога и новога завета, тако старога и новога века пообште; по чему она рћшава такође и оваи вмспренми задатакљ, сирћчљ: одђ куда се поврза данаппшји видђ нравственогЂ и политическогЂ света? одђ когђ данашнћгЂ внА& и саио наше поособно изображенје, и сва

наша занимаша поглавито зависе, и крои свои задобмваш ? Кое за изнснити, она намЂ изђ предревнБ1 времена па до данашнћга века две главне основе тако повлачи, да све науке и художества на ншг редомЂ низагоћи, наипосле саставлћне имђ уедно краеве нама у руке предае; и то едну основу изђ Палестине одђ МоисеовогЂ законодавства изпреда, па преко начала и заведен1н Христове цркве, крозЂ разцепЂ восточне и западне, и преко раздвол Евангелическе одђ Р. Католическе цркве новлачи: другу пакЂ основу заповрза у Египту, па преко старе Грчке и Рима по целои е Европи после снуе иразВ1л, коима као главнммЂ основама, хиллду други нравственогЂ и грађанскогЂ живота жица припреда, и подткива. И тако су зарЂ сва памети достоина прошлм векова приклгочегпн, и сва пређашнви времена спомена достоина лица, достоину частв свого кђ томе принела, да се оваи видђ и данашнћ светскогЂ живота станћ, за родЂ човеческ1и срећно получити и задобмти могло. Ко дакле у такова одношеша себе поставлн, и ко то на угледЂ узима : да су столћт!н и столћтна у томе вршила се дћла, да онђ таи човекЂ, кои е, уданашнћмЂ магновешго постане, да то савршенство, те угоде, и то живота удоволђство ужива, кол сва ево му се данасЂ подаго и суштествуго; ко велимЂ у такова одношен1а себе и данашнћ станћ са пре збмвшимђ са се светомЂ променама поставити жели?' таи никако себи одолети неможе , да Истор!н)5 изђ кое се све то докучуе, срцемЂ и душомЂ необлгоби, ако самога себе равнодушно презирати нежели. Па опе гЂ, многопочнтаеми свакогЂ реда слушателви! ко смотреш 'имЂ окомђ како Поезје, тако и исторје листове разгледи, лмачно признаће са мномђ , да обе поменуте науке само оне предмете у кругЂ свои купе и примаго, кое