Podunavka Beograd

имђ наособне поедннствености изкуственогЂ света на дарЂ приносе и у крБ1ло пружаш; и обе текЂ оно удоволвство човеву подаго , кое онђ изђ посмотрен1и вселене , изђ наслађнванн сђ природомЂ и изђ саобраштан сђ родомЂ човеческимЂ, посредствомЂ спол&ни мувства, у срце свое црпи и посисава. Па ма да по.чоћу По6316 и Истор1е човекЂ више види, болћ чуе, већма и нћжн1е, него нначе, чувствуе и осећа: опетЂ онђ, као умно суштество, такође и са чистммђ умотворнмиЂ рроизводима, као: саобразованкмЂ обп1тм поннпн, са усагожаванћмЂ нб 10 ввшђ између себе, и са прилаганћмЂ или употреблнванћмЂ таковв1 на поособне изкуствене поединствености занимагоћи се, у дћлу таковомЂ т. е. створу умнм производа •— као што е умноств по себи наипревосходн1е у човеку своиство, тако у поменутомЂ му дћлу — новђ и наиблагороднш изворЂ преумилнм и човекодостоипм удоволг,ства при себи свћдомостх, му отвора и одкрмва. А кадЂ већв, по сада поменутимЂ речма , у чистоумномЂ разммшллваиго, у пронаоду врховнм основоположешн, у сравнБИвашо и сослаганго идеа, наипосле у опмтима и покушаванго: еда ли се таковБ1и идеалнми умослогЂ у природи и остваренЂ и осуштествовапЋ налази? или се текЂ одђ насЂ оестествовати дае, кадЂ велимЂ у таковимђ и при таковимЂ умозаниманшма онаи, за кога су, срцел1Ђ и дуцшмЂ таковмма себе отдавши и посветивши, чашомЂ умнлћнјл душечувственикЂ свои наионва? то онда признателнб 1 мђ срцемЂ безпристрасно исповедити морамЂ да ту частљ душевногЂ или умногЂ живота понаивише украшава и удоволвва М а т е м а т ик а и Философ 1 л . Нарочито пакЂ у кругу умороднм наука прва е зарЂ Математика, ерЂ ни една, реко бм, наука у тако вмсокомђ степену, и тако безпрестанце-трагоће поменуто душевно удоволбство у д уку човеческомЂ неподржава, као што то Математика кодђ вернм свои жреца и посвећеника твори; нигди толика поворка МБ1СЛ1И и идеа уверижнти се неда, нигди скопчаванћ и усогожаванћ т>10во нје тако художествено; па апетЂ умозаклгочеше нигди тако известно ше, као у Математики. Ту е текЂ умЂ човеческ1и неизцрпнму и премоћну силу свого показати кадарЂ, нити ту нредћла себи положити зна, ербо е ту самЂ створителанЂ ; по чему Математици више , него други кнвижинци одђ овосветски предмета устранћни, и манћ одђ нви зависими, такође при испмтиванго, счленнванго, и разчленлванго дћла свои и непокрећу се на

такове ммсли, кое 6 бх нечисте желћ у нвима порађале, или страстолгобЈго, и тћлоуслади угађале и послуживале: већв напонвагоћи се чистб 1 мђ ума наслађен1емЂ, много задоволг .н1и проводђ жнвота имаго, и животђ свои за срећн!ц почитуго. Па опетЂ то преумилно удоволвство, коо човеку математнчно умованћ у пунои мерн подае, уживаго текЂ они малочислени, кои су на игралншту свои прешественика коло старм пронаода НБШВБ1 срећно већЂ обиграли, па на полго новб ! изобретен1л нашавши се, нове стазе себи крче, и одђ више столћт1н припремлћно сокровиште математическо новосммшлћнимЂ прилозима и придатцима усугублнваго и приумножаваго; ерЂ што годб е путнику дуж1и и затруднтелн1н путЂ до новообКтоване му землћ бмо, тимђ стогубовећа радостг. срце му преузима, кадЂ се већЂ едаредЂ на таковои угледа, на ко1оВ тада, почемЂ е сладко духомЂ одануо, на ново се умомЂ поселлва, гди ново полћ умномљ дћлу свомђ нашавши, такође и новодрагоцћнми плодђ умомЂ собирати себи обећава. Кое дћло, као што е по себи н у себи превБ1спрено : тако е и сђ преусусугублћнБШЂ умилћш'н чувствомЂ своиски сдружено и текЂ малоизбранима за редку награду удржано. (Конацт. сЈ^дув.)

КАРАђОРђЕВИ КРИМИНАЛНН ЗАКОНИ. (Ковац -Б.) 32. §. Старепшнама свакогЂ чина, служителшша народа, опредћлитће се плата и рана по мћри, а да кулука одђ народа ни у каково дћло свое нема, нити се народу допушта кулуковати ком^; само народне службе што се каса. што е за цћлу обштину. то дужно да буде, како косити сено, беглукЂ за конћ воиничке, бећарске, то еств обшту воиску, одђ когђ беглука опредћлитће се и старешинама за троша№ како рапа, тако и сено, а старешина, кои хоће кака†радЂ водити кућнми, а онђ нека плати, ; нека му се ради. 33. §. Кои се усуди оставити одђ воине село или више, за кулука себи, таи ће подлежатн народномЂ суду, и платитће у кассу одсуђену цену, и изклгочитће се власти неко време за каштигу.