Podunavka Beograd

63

т0ЛИ ки народи европеиски усиинвали преважво „во мћсто одћ Турака отети, тано да су често Дћмци, Срб.ши, Угри. Шпаићолци, Чеси, Французи, Власи, Та.илнци II Шкотци у еданпутЋ н с кула подђ БеоградомЂ противЋ Турапа воевал и. Зато е и мостао тако славанЂ воивода Евген1 *е Савоискји, што е онђ године 1717., имагоћи подђ своишђ заставама до 30 различитм европеиски принцева, градЂ оваи храбро освон) и тако Унгарску одђ Турака коначно иоврат1*о и ослободк); одђ туда наипосле произтиче превеиика ваашостЂ СрбЈе у наиновја времена, будуђи да у нвои оваи преважими клгочђ саобраћанн и трговине средо-европеиске лежи: а то чин н , да садЂ цКш Европа свако кретанК ове младе државе сђ наивећомЂ позорносћу и участ1емЂ гледа и прати. Наипосле трећа врата су она, ирозЂ кои су изђ равница молдавски преко долнне, у коти Тиса тече, прешли карпатске брегове чете Мађара, састоеће се изђ 215.000 воиника, кадЂ су ови првБЈи путЂ уУнгарску дошли; они су преко Мармар1е, покраи Тисе и крозЂ н1>ну долину, у средину Ј^нгарске продрели и ра.шли се међу миролгобиве ондашнћ славенске агителК унгарске земл ћ. По свои прилици су крозЂ ова иста врата дошли пре Мађара и други аз1итскн варвари и завоевателЂИ, као Хунн, Аварн , Татари, у ову землго, н она служи за пролазакЂ нзђ сћверо-изтока Европе долазећимЂ четама, зато се и данасЂ бое Мађари, да ће кнпђ некадЂ крозЂ ова врата и Руси дођи, као што су они доп1ли. Пожуиска или западна врата окружаваго Нћмци, зато се она могу звати гЉмачка' гожна или Београдска врата обколћна су са свм страна одђ Срба, даклесе могу назватн Србска : тако исто н источна крата обсћли су Русннци, дакле могу се звати Руска. Кодђ н Т.мачки врата чува стражу тирдми градЂ КомораискШ , кодђ србски исто тако утврђенми ВарадгшскШ, само руска врата пов!.рена су староме и слабоме Муикачу. Изђ мађарски новина „Таршалкадо" превео Д Р Ђ. Ш.

ПРИМЂЧАН16 К Ђ СВЕМИРНОИ И С Т О Р I И. За младосги мое учш самв по школама, а Доцн1б н у раз .шчитимЂ кнЂигама читао, гди

миогн исгорнци нишу, да су ПерсЈнни, вогогоћи, прелазили и преко Дуиава (Истра), иаизнамениТ1е рЈ.ке у Еврони, и да су на н!.му и еданЂ мостђ (11упр!го) сазидалн бмли; но ии у еднои исторш чгћсто тога моста нису знали назначити, може бмти нзђ тогђ само единственогЂ узрока, што у опо време , а п позше у удалТ.ше већЂ време, премда е истор1л требала означити м!.сто ПергискогЂ моста на Дунаву, нико одђ потомака ше зиао поменуто мКсто до 1834 г., кадЂ е Дуна†тако лко пресануо бмо, да се могло на многи мГ .стн и конћмЂ прегазити, н онда, окромЂ извћстне Троннове ћупр1е, налазеће се изподђ Фетислама, између бмвши градова: Саверш и Теодора, окромЂ стубова на десномЂ и левомЂ брегу рћке 1 оштђ 9. четвороуголнм стубова одђ едногЂ Фата и вб1ше дало се изваиЂ воде видити. Покраи ти прнмћтили су се 10штђ сђ дебелимЂ , 4. палца дугачкимЂ чамовимђ даскама обложенн балванн растови, кои су забаносили се; шштђ идругји мостђ се е показао прама граду Ибраилн, до 7 стубова округлм, циглђомђ , на рнмску неналичућомЂ, сазиданг>1 нмагоћи. И тако дае се заклгочити, да е истми мостђ остатакЂ одђ ПерсЈана; ерЂ истор!и свемирна недоказуе , да е какова трећа одђ камена или углн зидана бмла каквимЂ другимЂ народоиЂ, окромЂ ПерсЈлна, царемЂ нх.1овшмђ Дар1 *е «Ђ, и ТролномЂ, Римскимђ имиераторомЂ, почемЂ е Даке побћдк) 6 бш. На служби у Блашкои находећи се и 3. године дана службено по Дунаву путугоћи, прим 1.Т10 садш и собственимЂ очима вид10, окромЂ вмше наведенћ! ћупрја, на Дунаву шштђ 5, а те су: 1. Мало ниже рћке Тимока на десномЂ брегу Дунава, кое се оста гакЂ темелл на истомђ брегу на брду не тако вмсокомђ и доста равномђ вид10 бмо; неизв ћстнБ1МЂ матершломЂ грађена е напрама села Престола у Влашкои. 2. Напрама саме Ломпаланке у Бугарскои, и то дрвена, одђ кое и данасЂ вода избаца коекакве балване и необмчне деблвине одђ балвана колћ; изђ узрока тога полаже се, да е и остро†ниже мало лежећш образовао се, а вода свагда у немирномЂ теченпо одђ исте ћупрје пребмва; у самои пакЂ вароши, гди е Турска тврдина начинћна, бмла е нека друга одђ старина, гди се старински новци налазе сђ писменима Елинскима. 3. На левомЂ брегу напрама Циброа па-