Podunavka Beograd

м

но за Славенство. Просветителви нвнови настое свимђ силама, да бм се сачувало , и самоетално узрасло народно семенћ, кое пре времена угину •— одђ новога изображаванн • — кодђ неки западнм Славенски племена. У нби е 10шт> и то преимућство, што шмђ се вћппе обштинство 10шђ ние сасвимљ удалило одђ свога народа чрезЂ мешанћ са странима, и чрезЂ страно изображенћ; при томе ни идеа народности ние у нби толико покварена новммђ козмополитизмомђ, као у други Славена, кои се наоде блшке кодђ главне точке свеобштега просвештенн. У нђи ће развитакЂ кнвижества и знанн зависити одђ развитка самога политичногђ и обштинскогЂ бмћа нвиова , кое се сада текЂ зачинћ; ■— па е по томе одвећЂ знаменито, кон ће изобран;еност1. имати иа ш.и силнји упливЂ, — германска ли, оли северна Славенска ? —• У Словенаца у Штаерскои, Корутанекои , Краинскои , и у некнмтз краевима Унгарскимђ , текЂ е одђ реФормафе почело литерарно изображенћ. Далћ напретке задржа •— кое распростиранћ антиреФОрмафе — кое сасвимЂ близакЂ и знатанЂ упли†са стране Немаца и ТалЈлна. Желити е , да се животна сила , кол се досада сачувала у народу, небћ1 делила, већЂ да 6бI се слила са више знатијима реиама Славенски.мЂ. Ово о историчко - кнБижевноме положаго гожнБЈ Славена. Али е (фала Богу!) већЂ прошло оно време, кадЂ су се Славенска кнвижества дизала понаособЂ , свако за се, ништа и незнагоћи другЂ о другу. Зато да видимо какве дае изгледе литература т.иова за узанмноств в единство свјго Славенски племена. О гожнимђ Славенима, а именито о Србима , навестћемо овде што е ШаФарикЂ*) великимђ духомЂ предсказао о определћнго Срба, куда 1К народна снага Славенска зове, езикЂ и наравг, нбиовм земалн. Ево нћговБ1 реч1и: „Гледећи на езикЂ данашнљи Срба у ономе виду, у каквоме живи у устима народа, — види се очевиднми унли†годшога неба на северо-источно нбиово порекло, А е ли и могло бмти другчЈе! .— Погдедаимо на таи краи, што весели, но немори душу; краи, што средину држи између пусти ледина, и неизмернога обилл, између знол и лада, између вечно подмурнога и између еиинога и ведрога неба ; сдномђ речи, — краи, кои ти ишта више неоставла да желишЂ. У

*) Ое8с1нсШе <1ег 81ауп8г1|еп 8ргасће шк1 Б11ега1иг. стр, 203.

томе су краго горе начичкане, кое га кано бе. де»1и деле одђ разнБ1 суседнм народа, и слунЈе му кано заштита, — има у нћму и чаробни до. лова. — ти богатм колевгии народне поез1е. Онђ заузима такође средину између Нормана и Грка или Тал1нна. Весело се огрева на сунцу међу ладномЂ месечномЂ светлости сђ едне стране, и међу палећимЂ зсмнммђ огнћмЂ сг ДРуге. Наипосле споменимо и упливЂ, кои иа оваи краи учинише Грци, као рођаци нћгови по езику и вери, — и Тал1лни, као другови нћгови у трговнни и по мору; и гледнимо упливг нђиовм богатм, звучнБ1 и слатки иаречн на расплодђ силнм и животнб1 заметака народнога изображенн у томе краго. Изђ свега овога лако е видити, како се вмсоко могао попети таинародЂ, кога е природа тако богато одарила свима нужнима средетвама за развјннћ човечности, •— и предЂ коимђ се огвора на западЂ •— море и еданЂ светЂ, а на истокђ величествена река Дуна†— и другш светЂ. Како б Б1 се развЈо езикЂ тога народа, да га судбина непостави ме ђу Д в а народа, коима е елементЂ бмо •— истреблћнћ , а животђ — смртв други . . Но ни за нђи 10шђ ние носледнЂ1и сатЂ и3610." Ир едсказЂ заиста неповратимЂ у смотренго на прошлоств ; но у напредакЂ се може шшђ испунити. 1 ошђ живи таи истни иародЂ , што срећно саедингое у себн севернБШ значаи са гожнимђ; 1 о 1 нђ стои таи краи са вмсокимђ планинама и чаробнимЂ доловима, колевкама народне поез1« ; јошђ се ние изменш положаи тога землћишта, 10 шђ е оно окренуто едномЂ страномо Дунаву и истоку, а другомЂ — Лдранскоме мору и западнои Европи. А међутимЂ споллшнћ су се околности измениле. Србск1*и езикђ, у пуномЂ цвету мужествене северне силе и гожне милоте, изишао е невредимЂ изђ свјго временБ1 преврата, и дочекао данашнго епоху, кадЂ се свако разв1ннћ сила пооштрава, кадљ се свезе међу народима, кано артерје, пружаго по свима и наикраиншмЂ странама Европе. •Одђ околности ће зависити, оће л' гожни Славени надвладати и краи учинити унутрашнћмЂ цепанго у наречнма, у правопису , у међусебнимђ одношеннма племена, и у историчнимг правцима. Литература гожнм Славена већЂ е прешла у савезе са другима СлавенскимЂ литература* ма. Прво она се одупире на основе старославенске кнвижевности, и присван себи стару нћну узвмшеностБ, ал' опетЂ народнБШ се езикљ слободно оделт одт« нћ, па се сад-в развја све