Podunavka Beograd

189

Дубоко ћутанћ, кое е на то слћдовало, разпростре се чакт> и на поиздалека сћдеће робинћ. ХоФанЂ ту тишину прекине овммђ рћчма: „Езеш1елЂ, Капетанљ воинства, мои е рођакх. и пр1лтелв; онђ ће те у брои свои воиника примити, а а ћу те н 1.му лрспорушти . .. Алиеле, сутра ћешт. одлазити. ■— Сутра! повикне неаоволвно бзелн, сутра! .. „Па лепо! шта е после? упмта е мирно му;кт> нћнх.. — Боле ме, Господару, рекне бзелн спуштенммт. гласомт., показугоћи као бонзллившмт. движенхемЂ руке на лтагант. о полсу мужа н1>ногт> задевенми, коимт> е онт> нго притискивао; вм ме притискуете, новтори она, хотећи се нзмаћи. „СтоиГ проговори ХоФант> тако лснммђ гласомђ , да се одзмвђ по терасама разлегао; стои! Сирота жена, ше се смћла више мицати. ЗнакЂ негодовашн мого се примћтити и на великимЂ плавимЂ очима младогЂ Ам1ела; хтЈ.о е одговорити ... но уздржао се. „ „ У колико сат1и имамЂ доћи по вашемЂ иалогу, Господару? запшта , кадЂ е већЂ покр^о бмо свое дубоко узмућенћ. „У два сата по излазку сунца, одговори ладно ХоФанЂ. А м16лђ се поклони и ^де. СадЂ се ХоФанЂ подигне, изда разне заповћсти своил1Ђ робовима тако страшнммЂ гласомт>, да су сви дрктали. Чита†сатЂ по томђ владала е тишнна у обм-галишгу богатогЂ Евреа и ни едно одђ наведена три лица , кол су у томђ живила, 1пе могло ту ноћв очјго свести, санљ е одђ нђи далеко бћгао. (ПродуженЈе елЗздуе.)

НЕШТО О СРБГКОМЂ ГРБУ. У 3. брого овогодишнћ Подуиавке одђ 15. Лнуара сталло е пмтаић: „Шта значи на Србскомђ грбу: крстЂ , и шта ће рећи она четири пасмена илити оцила?" Н самв ономадЂ у Сланци, на данЂ Св. СтеФаиа Крала , т. е. 2. о. м., кадЂ е тамо црква сл>авила, случаино смотрјо на едномЂ барнку, кои се у цркви налази, Србск!и грбЂ , т. е. крстЂ , али не четнри писмена, или као што неки оће," оцила, веће четири мла-

да мћсеца око крста. Истина таи барнкЂ ше тако старЂ, да бм се изђ н!.га сама по себи штогодђ извћстно сазнати или доказати могло, ерЂ е на нЕму година 1804. уписана ; али е опетЂ неку мБ1сао у мени пробудш, коа ми даде поводђ далБмЂ изпмтнванго и наипосле усади в!.ролтностБ: да ће оно на СрбскомЂ грбу и бшти крстЂ са четири млада мћсеца, а не четири писмена или оцила. То изђ овм разлога: прво и прво , што оно, кадЂ бм већЂ четири писмена или оцила и бв1ла, ништа незначе у себи, а криво бм 6 бјло потворити наше старе, да су они текЂ штогодђ узели у свои грбЂ , само да се, каконо гдекои кажу, мћсто изпуни, почемЂ е цћломЂ ученомЂ свћту лсно позиато, да е свакш народЂ нек1и живми знакЂ, као пршкежену успомен} г свое прошлости, свон обичан, и свога народногЂ значаа (характера) задржао у своме грбу. А оцило да су Срби у свои грбЂ узели , противно е обштемЂ духу хералдике, илити науке о старимЂ грбовима онога времена, кадЂ су обично свн скоро народи узимали знакове живБ1 или барЂ покретнм стварш у свое грбове, н. п. одђ какве животинћ или билл, планета и т. д. Па зашто да Срби узимаго оцила за свои грбЂ? То бм могли пр1е Бошннци учинити, кои више гвоЈкђа имаго; а пБ1тан1> е 10 штђ, есу ли у оно доба башЂ овако и готовили оцила? — Дакле оно на СрбскомЂ грбу тежко ће 6 б 1 ти стцило или писмена. Пре бм а допустЈо, да ће оно 6 б 1 ти четири млада мћсеца; ерЂ, пр-, в о: на ономђ црквеномЂ барлку у Сланци нису безЂ узрока ставлћна око крста она четири млада мћсеца — у цркви и у оно доба, гдћ су Срби сђ Турцима у наивећои мржнћи живили. —• Друго: пре шштђ , иего што су Турци у Европу дошли, употребллвао е иашг гожно-сла» венскга народЂ у многимђ своимђ лвнимђ н посебнимЂ грбовима младми мћсецЂ, и додавао му кадЂ и кадЂ и даницу. Тако е младми мћсецЂ сђ даницомЂ неко време 6 бјо грбЂ св1М Славена на гогу. — Т р ећ е: нашЂ гожно-славенск^и народЂ единмК е, кои младу неделго и младми петакЂ слави 10 шђ одђ погански, т. е. прехрист!ннски времена. Тако се у Православнои (или болћ Православскои) цркви и данасЂ свети водица и кроне собе свкаке младине. Четврто: младБШ мћсецЂ, даница, и млада неделл споминћ и слави се често у народнимЂ нашимЂ пћсмама. Може се дакле заклгочити. да су и стари наши праотци, кадЂ су хрисплнскш грОЂ примили, нузЂ ићга и младвш мћсецЂ задржали, изђ велике нривржености према старвтмЂ сво-