Podunavka Beograd

лрио , будућм да то само човечество изискуе. Цо погледаимо, ималн царљ ту власт!. надв поданицииа. кого човекљ надљ животиннма има? и стое ли поданици спрамљ цара тако као ашвотна спрамЂ лшди? т. е. е ли умћстно, за доказати, да нетреба ашвотинго мучити и злоупотреблнвати, цара надЂ поданицима онимђ суштествомђ назвати, што су лгоди надтз скотовима? ЦарЂ да е она особа, кого законЂ надЂ свима а ^ителБима едногЂ грађанскогЂ цКлогђ узвишава, и особиту властв му дае, истина е. Но онђ еопетЂзато чов< кђ , и ништадруго, него грешнБ1и и сМртнши човекЂ, као и остала Богу подобна створенн. Нћга е судбина средствомЂ свои саграђана на таи вмсок^и стененЂ узвмсила. Дакле онђ е чрезЂ саграђане тимђ , што бстБ, а не иначе. Зато и неможе, а и несме, у ономђ увеселенћ наћи и оно чиннти, што се на пагубу и вредЂ нћговм саграђана односи. Нацроти†човекЂ птице ловити, и деца 1И по гнћздама хватати, па ма да е на вредЂ птица, (као што е природна стварв) могу, нит' човека зато свирћпБ1МЂ и нечовечншмЂ назвати смемо, као кадЂ царЂ свое поданике мучи. ЧовекЂ и дћте у овомђ увеселенћ налази, кое башЂ и да ше на свомђ месту, опетЂ бвЈће животинн прелази. — Дакле кадЂ е царЂ, као и остали лгоди, човекЂ, и не само, да несме, него и немоа;е, оно чинити, што човеКЂ са животиннма ; то е Ч. Срећково сравненћ: царЂ да е надЂ поданицима оно, што лгоди надЂ ИЈИвотинама, такс неумћстно, да се праведно ово пониженћ човечества робомЂ ума човеческога назвати може. Ово претерано пониженћ поданика и саграђана едногЂ владћтелл и самогЂ цара понижава, и за она времена неку сходностб имало би, кадЂ е само еданЂ човекЂ у држави слободанЂ 6510, а сви оста.ш робови. Али за 19 столћтхе Христ 1 ннскогђ просвћштени, особито гди уста†све жителћ едногЂ грађанскогЂ цћлогЂ безЂ разлике равно заштићава. никако —• На страни слћдугоћои, т. е. 41, гди доказуе, да ншвотинћ имаЕО душу, каже: „кадЂ животинћ небм имале душу , небм имале ни слободну волго." — Далћ за подкрћпити, да а;ивотин1. слободну волго имаго, наводи: „Погледаите, како се псето влада; кадв га вабите, оно са умиллванћмЂ дође кђ вама, вб1 му претити, а оно боазлвиво пузи и пр. Шта е то? Слободна волн или моћБ душе. в Да животинћ душу имаго, нико о томе ни сумнати несме; али да све оно, што душу дша^

има и слободну волго, то ће свакш, ове речи „слободна волн" силу и важностБ садрагал разумевагоћи, не само одрећи, него ће се шшђ дивити и чудити, како е Ч. Срећко смео ово преузвмшено и само богуподобномЂ створенго дато свонство, скотовима приписати, а и шлтати: по ко1оВ е то етики, Ч. Срећко?! —I Псет° и друго животно , кое само неку ограничену силу памтенн, у смотренго д^иств1л безсловесне Душе, притлжава, истина, да кадЂ га ко ваби, сђ умилнванћмЂ кђ нћму дође, а кадЂ му ко прети, 6 онзлбиво предЂ нбимђ пузи; но зато опетЂ несмемо мм, ако робомЂ ума човеческогЂ назвати се нежелимо, ово своиство, кое човека надЂ другимЂ животиплма узввппава, псету приписати. 6рЂ иначе или незнамо, чимђ се човекљ одђ скотова разликуе, и тако чевечество скотству равно сматрамо, или неразумемо, штаречв „слободна волн" значи. Скотови само природне нагоне, своиства н неку силу памтенн притнжаваго. Псето упамти слћдство ваблћнн, претенн и т. д., па се после по ономе своимђ природннмЂ нагономЂ управлл. Тако н. п. кадЂ бм човекЂ псето вабнуо 5 па узео батину, те га изтукао, то не само да му више никадЂ на нћгово ваблћнћ дошло небв!, него боећи се батине, гледало бм, да се 10ШЂ болћ СКр16. Доказивати, да скотови слободне волћ немаго, значило бм: грћшника изђ содомскогђ грћха вадити, па се самЂ у нћга утапати; но л само то наводимЂ: да се слободна волн безЂ разума мнслити неможе , као добродћтелв безЂ добрБх дћла, а да псето разума нема, уздамЂ се да ће и самЂ Ч. Срећко, па ма да е простЂ землћдћлацЂ, признати. Слћдователно скоту слободну волго приписатн, т. е. између богуподобногђ створена и скота разлику незнати, млого е црнћ, него се и по пепелу налнти. — Незнан К е слепило кодђ очјн). а 1 ошђ црнћ и горе, кадЂ се човекЂ о онакимЂ предметима говор(!ти пустн, кои изванЂ круга знанн нћговогт. стое. ОвакимЂ е духомЂ нап1Ђ џскуснмВ землћдћлацЂ Ч. Срећко у смотренго човечества крозЂ цело дћло дисао; а и у смотренго животина, да е онако човечанЂ, као што говори , неможе му се никако веровати, ерЂ ко самЂ себе незна сходно уваа«ити , таи за цело другогЂ ни тола' ко. А друго и изђ тогђ се вкди, да едно ммI сли, а друго говори, што на страни 31, св. II,