Podunavka Beograd

156

не само да савћтуе, да се у туђе послове невала мешати, него е и оне неумћстне речи Ч. М. навео: да ће онога угарицомЋ. и то по зуби (по зуби угаркомљ!) ударити, ко се оно претресати пусти, што му ше посао; а овамо самЂ неће свогљ посла, т. е. землЈјдћлЈн, кое е у Штаерскои радити научш, да се држи, него е и педагогљ и философђ , и шта годб рекнеш -б. Ко е свашта, онђ е несвршено штогодђ. МилованЂ I. СпасићЂ, ДрЂ. ФилосоФЈе.

ЗНАТНИ ПОТУРЧЕНИЦН ИЗЂ 10ЖН0СЛАВЕНСКОГЂ НАРОДА. (,Продужен1в.)

Подђ наслћдникомЂ СелимовммЂ МуратомЂ III. одузме Велик^и ВезирЂ МемедЂ Соколов и ћ ђ свимђ толмачима и агентима спахшскимЂ право, кое су досадЂ уживали, у дивану сћдити, првмма зато, што му се чинило, да су они , као страни извћстителви , излишни , овима пакЂ зато , што су се угнћтени изђ провинц1н у присутству нв 10 вомђ устручавали и болли, тужити се на тегобе и насил1н, коа су шмђ спах1е причиннвале. СоколовићЂ е подђ МуратомЂ такођерЂ редовнми данакЂ одђ Европеиски сила и царева збирао; тако одђ АустрЈискогЂ двора 9.000., одђ Ерделн 2,000, одђ Дубровнка 5,000, одђ Влашке 6,000, одђ Молдав1е 3,000, одђ Млет* чана 4,000, свега 31,000 # у злату. Онђ е заклгочавао мирЂ, и прштелвска сношешн сђ МлетачкимЂ, Флорент1искимЂ, ШпанволскимЂ и ЕнглезкимЂ кабинетомЂ имао. Осимђ нћга 6 б 10 е Великш ВезирЂ МуратовЂ: А х м е д-П а ш а (1580) иЗЂАлбаше, зетЂ Хрваћанина, Рустема-Паше, и Свву ла-Паш е(1584), горереченогЂ Славонца. Подђ МахомедомЂ III. бнше Везири: Ибраим -Паша, СлавонацЂ 1596., зетЂ Султана , а пређе и намћстникЂ одђ Египта. Онђ е премда МуамедаиацЂ, велику наклоноств своимђ землнцима , Славонцима, указивао, и нби весма лн>610, а то се изђ овога случан видити може. Христ1ански жителви у Пожеги побуне се еданпутЂ, У к010и побуни и судда (каД1Н )Ј) ТурСКОГЂ уб1ГО.

Ибраим - Паша видећи ш у неволви , одапре с « кодђ царства и рекне, да е то по нћговои заповћсти учинћно , шта више, писмено се изрази, да е кад1"н по закону и праведно уб1енЂ; онима кои су му пребацивали, говорећи, да то н!е лепо одђ едиогЂ Муамеданца, такове постуц. ке ђаурске одобравати , одговорјо е: „ЗарЂ да збогђ гога са сиротинвомЂ ра1омЂ у непр1нтелћство ступамо , а знамЂ, да почнемо и истраживати, виновника правогЂ наћи неможемо." Лгобезносћу СВ010МЂ и штедротомЂ знао е свое саотечественике себи приволети, тако, да е и помоћу нв 10 вомђ аидучке чете, кое су Славонда одђ 30 година узнемиравале, истребт. Осимђ матернћгЂ , никаквогЂ другогЂ езв1ка Н1е говор1'о, а то се види отудЂ, што е онђ Дубровчанина, именомЂ Бунића, за толмача имао, кои му е разговоре са иностранимЂ посланицима у СлавенскомЂ езмку изнсннвао и толковао. (Конацт. сл-ћдуп.ј

И С К Р И Ц Е. XI. ЈКела неуредна и непоштена, тежка е жаловтв живота ; када траи«1шЂ оне радости, ков твога станл нису, тада си као болестанЂ у свима удовима, рана жива гризе име и душу твого. У нашима градовима има сада више лгодЈи него пр!б, кои се боре сђ глађу, дјгомђ и са срамотомђ . Мучени су одђ желћ и поругани одђ други. Хоће да слћде охолостђ богатм мћста, а немаго одђ нби ино него смрадЂ. Оно што Н16 наравно, н1е ни добро. Прости будимо и понизни; радимо и мучимо , а другима пустимо величанства и лћпоте; иматћемо и мбг у нашов малености красоту и дику нашу. Мала птица нема ни конбскш коракЂ, нити лавсши гласЂ ; али лети лћпа и лагана сђ различитимЂ своимЂ болма крозЂ небесне ведрине, и живв весела међу лишћемЂ и цвћћемЂ, Будимо сиромашни, али чисти ; чисти у руву, чисти у души. Са свима ммслима проклинвимо савишноств; трошенћ, кое одђ грћха долази, рађа грћхе. Лћпа халвина много кратш покрива срце слабо и паметв празну.

Издано а печатано

Учредникч. М вјош ! Поповићг. у Оравителственои Кни. игопечатнЈ.н ј Београд^.