Podunavka Beograd

Н А ДА Н Ђ РОђЕНЛ ПЂГОВЕ свЂтлостн господар а АЛЕКСАНДРА К А Р А ђ ОР ђ Е В И Ћ А, Кннза СрбскогЂ.

Поимо Србн Србства свћтн.ш , Што разганд облакт. црнт., Наше по.х'к чистн преми.хо, СвудЂ сатнре чкалв и трнт». Александра поимо сложно свн , ДанасЋ Му е дант, рођент.; Крвн Му отца у прснма ври, СрбкннБомБ е одоен -б. Доброта е Александерт. савт., За цв ћтт, милбш Србства мре ; Алн нпакг> Онћ е правБ1н лавт., Што паклене злоће тре. Там' по мраку одт» II ћ г' пакла сбшт. Вћчне ноћи кр1е стант., Да процвћта Србад1е крннт. —• О н б презире сладкш сант.. Там' пастира надт, колебам' свуд -б Александра лебди лнкб, Нит' Га страши киша , вћтар -Б , студБ , Нит' зв!.рова лготб 1 н рикт.. Неуморно чистн Срба садЂ, Што е отацт. почео , Да г' негуши травурине смрадт., Што и Бранковићт. посћо. У отцу е да! прерођенљ намљ, Штоно сломн луни рОГТБ, Србству с-б чела сатре робства срамЂ, Наше славе диже стои.. Зато, роде, Александра пои, Там' до зв^зда диж' М у летт.;

НекЂ Му вћнца украшава строи Са дна твога срца цвстб. У Београду 29 Септембра 1844. Алекса Д ес им нр о в н ћЂ.

ОКУШАИ ГОРКБ ВОДЕ. (КонацЂ.)

На послЈ.дку разломнвши колач-в , запали га у олтару, па прибдшкнвши се бзе .хви, бмо е у намКри учиннти последнЈ. покушенћ; но она се опетт, бмла натрагЋ повукла саулГасомЂ. Онда АссирЂ узме напрасно чашу и метавши е у руке бзелви, рекне ши гласомЂ , кои е сама 01' ,< као узкаснми угрозкаи разуићла: „Пн ! супруго ХоФанова." Мале руке бзе.тине укоче се око те чаше и обрнувши се ХоФану, кои го е у суморномђ ћутанм сматрао, она се простре на колена предЂ нг.имђ. „Господару, рекне она плачући, да го е само онђ чуо , до гоче самв васЂ више путш молила, да вамЂ само неколико речш, кое бм за едно тренуће ока тразло, саобштимЂ, а вб1 сте ми свагда мого молбу неиспунћну одбили... Говори се, да е ваша вола да н умремЂ... Л васЂ лгобимЂ и почитуемЂ и при самои овои тврдосрднои волви вашои... Но у тренућу мога преселешл кђ Богу . .. дозволите ми, да васЂ увћримЂ о мојои невиности; да она, кого сте ввх почнтовали вашимЂ именомЂ и вашомЂ лгобави, умире садЂ достоина имена вашегЂ , безЂ да е увредила невииоств ... Господару смилуите се на мене! — А АмЈелЂ! Ам 16. хђ ! замумла ХоФанЂ. „О Ам16лђ ! Ам1елЂ.' повтори бзелл ... са произношехнемЂ тако сладкимЂ и умилншмЂ, да 108 е хофаиђ , удаливши се одђ нћ, у лрости повнко: „Пи ту воду, безчестно створенћ и прими

I награду за твои иорокЂ

!«