Podunavka Beograd

158

Ова неправда аживила е жертву; она се сћ колена иодигне спокоино и благородно: „НарОде Израилсши! повикне гласомЋ , кога се одјмвђ повторавао по свимђ столповима и угловима храма; така е дубока тишина у н 1.му владала ; народе Израилсши! вбг лгодн . кои ме судите, и н:ене , кое ме слушате ... предЂ свима вама заклинћмЂ се, да самг. невина, да е мое срдце чисто, мое устне да су изузете сваке лајки ... и . . . прн свемЂ томтз .. . л се страшимЂ овогђ искушен1Л . ербо лгодско коварство мо;ке бвтти одђ васЂ сматраио за пресуду Бониго . . . Господи! прости моимђ непр1нтел1зи«а, као што имђ п праштамЂ!" Потомђ приносећи своимђ устнама чашу, нагне го и иеспе све, што е у ибои бм.хо, и тфасне ~ОЧГИ'"н1.не подигнуте чактз до свода храма спуштале су се полако и усмотриле су међу свимђ главама окружавагоћи го лгод1и едну недвигшшу, нему, коа се чинила, да слуша, безЂ да што чуе, и гледа, безЂ да што види. „Сђ Богомђ АмЈеле, новикне взелл, сђ Богомђ!" •— СадЂ вб ! пите госпоДару ХоФане, ренне АссирЂ. давагоћи другу чапту мужу. У тренућу , кадЂ е онђ хт!.о чашу своимђ устма принети, Ам 1 слђ, кои се покренуо са свога мћста као стрела , и све оне, кои су му у томђ пролазку на путу бмли, на лево и десно отуривагоћи, приступи бзелЂИ, и узевши 10 у своа наруч!н, повикие: „Сестро мон, сестро мол, тебе осуђуго!" Сирота жеиа бмла е обнесвТ.шћена. „„Шта нћгова сестра! повтори Хофзнђ, коме се чаша изђ руку измакла и о патосЂ храма разбили се. •— Ево! увГ .ри се, рекне му Амјклђ ладно, давагоћи му паргаментЂ свое матере. ХоФанЂ га прочита, 61.10 е у очанн110, да е оваи — А м16лђ —• пошо можда нћга, и првосвештеиика обтужити, што су смри. бзелии проузроковали; но АссирЂ му лагано на уво рекне: „отро†нје бмо у нћнои чаши." „Да у К010И е?" упв1та Хофзнђ посртагоћи уплашенЂ. —• У .. . ни.едиои .. , одговори жертвоприносителЂ, управивши очи на ону течиостЂ, кол се изђ ХоФапове чаше по патосу храма разсула. „О бзелво ! оћешЂ ли ми моћи опростити, рекне ХоФанЂ, изражавагоћи свое дубоко и чувствителио покан1ае. — Господару ! одговори млада , красиа супруга, лгобећи му руку, кого 10и е онђ 6 бш пруж1о; и самБ ваша, в&1 имате право располагати сђ моимђ животомђ. ХоФанЂ, наслонћиЂ на свОгђ шуракаипридржавашћи бзелго, ишао е лагано изђ храма; онђ >

е ишао сђ уздигнутомЂ главомЂ, погледомЂ гордммћ и грозећимЂ, предЂ великимЂ жертвоприносител КмЂ , кои е 6 б 10 свое паностне очи иогнуо, да негледа ону срећу, кого ше бвт у станго разрушити; а народЂ се разиђе но брусалиму разглашавагоћи бзелго за побћдителБицу окушан горке воде. —•

Ч Е X Ђ И Л Е X Ђ. (Ст> Ческога одт. Т. Хорнвика.) Видите ли оне шарене гомиле лгодш, што се озбшлЂно тамо савЈиго у западне краине? м Кажите, шта е то? — „Да неће 6 б 1 ти ратна чета, кон носи смртБ немирнвхма суседима?*' —• 6и та неОре се у тима гомилама бо^овне песме, ни| ти звечи тамо бритко оружћ, него лгобка попевка , и говорЂ и смеи пролећу овима дугимЂ редовима, и детинћ тороканћ носи вечернБш ветрићЂ сђ натоваренБ! кола до ува пажлБиве I маике. •—• „А оно валБда се диго народЂ, те иоси побожне гласове на света места преко далеки путова?" -—• 6и та у то доба јошђ иие синула у онимђ краевима права слика божћга свеI та, ученћ нћгово јошђ се ние вернБ1ма ввлдло;* ; већ-Б се народЂ весе.но са детинБскима , одђ дедова и отцева предаванима нриповеткама о творцу тога света, и кланло се доброме и зломђ, а слику обадвога правт е себи у свакомЂ краго. како му се допало. За вБ1соке, црнимЂ шумама покривене горе предЂ очима ти чета сунце заилази. Ружична светлостЂ , лгобнувши вршке одђ стогодишнђи растова и чамова, спусти се садЂ на лаганима крилима на ту поллну и обасу млогоброине гомиле. Гласови у шаренимЂ редовима престаго, корачанћ слаби. А напредЂ, предЂ четама на дивноме белБцу езди витезЂ са избраномЂ дружиномЂ , баца наоколо погледе но умилнои ; краини, те и чете мери , одђ кои се носледнБИ | удови 10шђ губе у сумрачго околнбг шума. ДоI не се га бе лнцђ кђ подножго вб1соке горе, па и ! самв стаде, као да бм пророчкимЂ духомЂ световатн ктео господара: овде валн оданути! и | гонакЂ се окрене силнои дружини, „станимо!" проговори звјчнб1мђ гласомЂ. Те одђ гомиле до гомиле, одђ грла до грла, лети гласно „стапимо!" и наипосле умире у шумскои густини. Новђ животђ пролети крозЂ то неизброено мложтво. Збачене су тежкоће дневнога пу-