Podunavka Beograd

202

лом -б простору мора. — Рекао 6б1 да Волтерв (Уо11а]ге) ше знао за ову поедииоств, зашто ше о нбои ни р 1.'ш рекао у својои нсторји на о- ; номћ мћсту, гди то 1ме имао ннкако изоставити; исто тако и пов ћствователБИ иаше епоче, кои кагку, да у доба Французке буне сами су Грци бнли остали притна;ател1»и источиогђ тргованн. Али истииа е то, да су Дубровчаии участвовали са Грцима у онДашнвимЂ добштима и сачували од-б глади кккну ФранцуЗку; но по злокобнои игри судбине оно е бмо за Д} 7 бровчане паизаднв1и пер !одт, благостани, а Грцима знаменљ новогђ живота.*)

Воивода одћ Копто нрнмКчава. да е рукод!,л1е толико за рана цв1.тало у Дубровнику, да изван -Б н1.га Фраицузи нису могли другдТч наћи лгод1и, способ ал за увести у свом кралКвину ткан1, свиле и устроеше бродова.**) Мађари су Дубровчаиима дужни за знатиу частт, свои закоиа: благодарити: велшми преобразителв Руса имао е кодђ себе н Дубровчана; ђорђићљ имаое врховну заповћстБ надљ унгарскомЂ воискомђ; ОранЂ храбро 6 одбранн> БеоградЂ проти†Амурата II.; некји трећш ДубровчанинЂ учинјо е ваа5НБ1 услуга Францу I., ФраицузкомЂ кралго, у дипломатичнимЂ нћговимЂ споразумКшнма са Мусулманима. Овде цћнимЂ да неће несходно спасти обнвленје оне погр1.шке, у кого <-у упали неки списателви, казагоћи, да е народЂ Французк1и наипрвБги у Европи 6 бјо , што е завргао сагозЂ

*) Са доста лажш сплелн су : н доста су поннзилн нностраин списателћн истор1В Славллнсви народа; време е веНг, да иекнит. рекнемо л ажете, а иекимЂ иреварилисте се, **) бдант, Славлннскш народт, увео в нндустр!н) у Французву!!! са Турцима; и оне друге, по коши цћне, да Дубровчагш 6 бхли харачарн и зависими одђ Тур. ске. Дубровчани видећи паданћ ГрчкогЂ царства , кое већЂ издасаваше, те више 1и немогаше браиити, а сђ друге стране могућство Отманића, кое починаше дизати свое гвоздено чело, хитри сматрателБи свега тога они су предвидили будућу судбину овогђ исполина (§-еап1), и носпћшили послати поклисарство кђ Султану Орхану у Брусу , за сђ нБиме уговорити еданЂ трговачЈии трактатЂ*). Султану морало се безЂ сумн К допасти то чрво ноказанћ почиташ'н одђ стране сдногђ ЕвропеискогЂ удалКногђ народа , те онђ допусти тому народу, да слободно тргуеусвимЂ ондашнБимЂ н будућимЂ нћговимЋ дргкавама, и ! оштђ неметне му никака†порезЂ на трговине, кое ће у нћгова пристаништа уводити. За тако преимућство могли су заисто посланици Дубровачки обвезати се, да ће иг .иово отечество плаћаги сваке године Цару нетЂ стотина дуката, и то у име дара. Ои лћна дара! ГЈлаћати Г>00, за узнмати , може бнти, 5 мил !оиа. Изђ тога свако види , колико б|л безумно 6 б1ло заклгочнтм . да е ДубровннкЂ харачЂ давао царевима, и одђ нх,и завглсчо: онђ е единствено нлаћао преимућства, самому и 1 .му усгуил 1.на , исто како у наше доба Енглезка и Французка млаћаго самокуиства (топоро1е«), кон са инимђ народима за свое новцг? уговоре: али зато опетЂ нје Ечгл^зка или Французка одђ ти народа зависима. РеченомЂ мнћн1го (о зависнмости Дубровника) дали су поводђ иеки пристрастни списателх.и , а други су 1 имђ то лако вћровали, гледагоћи може бнти иа силу, величностЈ, и охолостђ ТурскогЂ царства, а па маленкоств и слабосгЂ Дубровачке ренублике, и мБ1слећи , да међу ова два правителБСтва ше могло бћшати другчи однопнчпа , него онаки, каквБ1 бБ1ва међу господаро ^ђ и нодложникомђ. Али су се сви врло превари.ш, и то шмђ се до очевидности мо;ке доказати по оамимЂ догођаима наше истор1е , безЂ да е потреба шиллти 1и у арчиве Дубровачке, за да нрочигаго зктђ Орхано†, одђ нћга сво !омђ рукомЂ у црнило замоченомЂ зазначенЂ, а одђ напш посланнка подписанБ. актЂ, кои се и до нагпи дана сачувао. (Продужеше сл -ћдЈв .ј

»А Врло ми в жао бнло , кадт, самБ ове примЉтбе пнсао, што нисамћ овде нзлож!о датумч, реченогт, трактата, н прем^рш га са датумомч. првогт, трактата Французке са ПортомЂ. То ми н1н С б1.10 могуће учнннти, како што Н1в ни сада, врт, немамт, кодђ мене нуждну чн кнђвгу.

Ова република бБ1ла е у много ствари полезна не само сво1ои браћи Славлннима, но е велики услуга и читавои Европи учинила. Она е участвовала у свима крстоносиимЂ ратовима, уложила едну частЂ свои кораблн у бродбу непобћдиму Филипа 1., помагала Карлу V. у пћговимђ ратовима. н у несрећному заслаш'го проти†Длђера изгубила већу частв свои бродова, догађаи, одђ кога е започело наданК нћне среће, и кога ШпанБолска иЈе 1ои могла накнадити ни удћлћномЂ ши помоћи, нн ванобмчнимђ честима . коииа е прославила Дубровачке грађане , кои се б.чху у пћиои служби особито одликовали.