Podunavka Beograd

206

да су се они бмли повиновали за неко време законима Венец1е. Кадг> се поинсли на мрзоств, кон е свагда бшвала међу ове две републике, и на лажи, кое су Венецјански списателБи безобразно разасули о свима народима, кош слава нвиову завистљ побуђаваше, неможе се никано на нлиова писма ослонити. Трудно ће бмти разтерати густу маглу , кош су они навукли на повКств Далматинску одђ вмше вКкона: алн све што су о тому написано оставили, неможе никако поднети изпмтђ озбмлане критике , и све е тако очевидна лажв, да садашнБи списателви починго врпо о свему сумнн ги, а неки су и рекли , да то ние могуће , да су се догођаи онако збмв-а.ш, како они приповћдаго. Оно пакЂ, што се тиче независлшости Дубровачке, у свако време бмло е до кран изнснћно опет-ћ одђ едногЋ Итал1ннца , препознатогЂ Ф. Аипендин1н. ДубровниКЂ ние бмо обвладанЂ одђ ниедногђ туђегЂ народа све до почетка овога в1>ка; вћкЂ, у кому морало е да погине много слободнм нацтналитета. а ч1и ду \ђ ништа манћ есте слободна и велнка нац10налноств. Само године 1806 НачолеонЂ, држећи се оне нћгове системе, да нрепречи Инглезима сва сувоземна пристаништа (едино способно средство, кое нћгова вмсокоу мностј > бмл;< е изммслила , аа порушити у кратко време нбиово могућство), завео е свого воиску у ДубровникЂ, кои збогЂ свое ниедноприлежности Гпеи1га111е) мого е ласно склонигпте настанути Инглеаки бродова у НдранскомЂ тесноморго. По тому предп))1нт1ГО Наполеону поспћшило се е свима грађанима оаобштиги едно радглашенћ, у кому увћрапаше ш, да е притомоств Француза у Дубровнииу бмла само временита. и зактћвана одђ саие ну;иде и нарави ондашнћгЂ рата, али пошто се таи ратЂ сврши да ће они безЂ нисдногђ кизнГ.нн отићи: до тада да Републи; а иеће нимало бмти утеснћна или сметана у свому унутреному владанго , кое останше слободно , 1531:0 е и до онада бмло, такођерЂ ни у своимђ сшмлшиимђ одношен1нма, изк.иочзвагоћи она само, кон до онада блше држала са непрјнтелљима Французским-в. МеђутимЂ ови неприлтелБИ, сматрагоћл Дубровчане као себи противне, заробише вднисвебро-

ну; прва онди, гди се чита, да су'Французи изт. Дубровника превели у свого зеи-мо „ткан^ћ свиле" прочитаи „ткан , ћ чов и у »Асто „Воивода одт> Копво" прочитан „Воивода 0Д1 Сорго "

Дове, кое јимђ нађоше на мору, а други нападоше 1и по суву, те немогући нбновђ градЂ отети, одадроше, па запалише два богата и красна заградин. Штета на еднои и на другои страни б&1ла е процћнћна на 20 милјона Франака. НаполеонЂ показао се у првми часЂ тронутЂ сђ таке несреће Дубровчана , али за неслушати нБиове тужбе смрси 1и до мало вримена са списке народа, н нви 1 имђ , да землн Дуброкачка постала е Французса др,ј.ава. Ето, то е 6 б 1ло изд КЛ1€ нћгове дипломатическе нћжности . и таково изпун 1.нћ нћговм кралћвски обећанн*) Али паден1е републике Дубровачке <ние се безЂ славе догодило- КадЂ Властели бм забран ћно , да се већЂ саетае у ве.;икои дворннци одђ Вћћа, она , обдржавагоћи свое достоинство, и едну непомичну ставностБ. и .зађе изванЂ града , сакупи се у еданЂ приватнми домђ , срдечну протестац1ГО напише и пошлћ протива толн насилне грабежи , и тако мрзећегЂ издаиства, па само о :ончано разстави се, по што прегледа и сврши све рачуне свога влада. спремагоћи се за болн времена. У то доба , ватренми домолгобацЂ ИванЂ Нагалић-Б иђаше у ЦариградЂ просити одђ дивана нћгову посредственостБ кодђ велики сила за повраћеше старогЂ му сагозника, неки други одђ властеле иозиваху на оружЈа селаке и често ОБ1и\у се са Французима. После заступише ове Французе Н1.мци, коима на концу бм сасма одобрено иритнжанје републике одђ Бсчкогђ сабора; саборЂ у кому хотћло се установити едно нраво равновћсче и вКковитми мирЂ међу Ев }»опеискимЂ народима , а.ш у ком-у препрећагоћн свуда наравБ стварји и наклоноств вћка бацило се ве-

+ ) Меи1гаИ1е1 често к забавила Дубровнику спазен& и благостан-Јз; алн овога пута набавила му е падеше: толвко в нствна, да една нста политика ше добра свагда нн у бДнакивгБ сиучаима. Да Дубровчанв нису онда сл^дили наклоностБ свогђ себичноп. домолгобгп да су примилн Которане , кои се хотаху сђ нвима садружитн подђ едно влндан-к , да су ступнли у « ашзЂ са Црногорцниа, у спорнзум&ше ,га Србима, кои се онда бмнху борилн за свого независимостБ, да су побудилн наро.1НостБ у Далмац1и, подигли Ерцеговце и Бошнлке тому свему ималв еу средства), са поиоћу Русса н Инглеза бв1лн 6 б 1 се моглн опречити Французима, 6 б 1Л н 6 бј споединили у мн-ћн1го са нстимђ НаполеономЂ , кон нам-ћраваше основатв вдно крал&вство Илнрско; 6 бјло 6 бј вдвогип р&чи тако побуђен1е у духовима учинили , да може бвгги 6 бјли 6 бј навелн ВечкЈи сзборБ, да иначе ЕвропомЂ разредн. Али они су се осамнлн одђ другн СлавлпНа , па су пропалн .