Podunavka Beograd

Н Н О К А 3 1>. Рћка ;ке.ш у жубору Крозљ ран - полн сћче путт., К ћ пародностн тече мору , Што с' разлнва буино саудЂ ; Оба грде знанд гору, Кано воћку Л03НБ1Н пруттЕ.: И гдн таласБ тнхо лупа , Горска внла често с' купа. И тект. зора што заплавн, Руменила нстокћ пунљ, Ал' на мору с' гле! понвн ПунЋ младића пловећ' чун-в: Шлемт. 1ИМ-Б китн сад-в на глави Просвћштенн цвћтнмн џбун -б, Пакт. на чуну носе благо, Нег' каменћ скуплћ драго. Кадт. Јн смотрн горска внла , Потокт» суза пролн благ?>: „Дскде ће мн чеда мила Гонит', Воже ! мрзк1и враго.? Слога браће, божн сила, Кадра н збрисат' врлжји трагљ ! А кад-Б врази гоне д ћцу, Манка ш слађе грли кћ срцу." Ено већ -б Јон златнн власн Са зеФиромт. шалн с' сплетЂ; Вилу ено кран> носи Лаки крмла брз!н летт., У мудрости купанЋ росн У десницн носи цветљ; Разжалћна маика клнче, Драгу дћцу кћ себи вцче:

„О дћ пристанка Муз-сестара У широког-Б мора частБ (А х-б тан нож*б ми срце пара) Душманска васБ гонн властБ; Слога славска, лгобавБ стара, Врже врага у пропастБ; Садт. подђ мое спћш'те крило, Примитће васт. маика мило." Она рече, сунце сину, Засвћтли си неба шар -б, Међ' младежн гле! милину, У руци 10н красант. дарЋ; Подобиа е бћломг. крину, Побуђуе срца жарљ: То е слога, красна дћва, Па м.тадежн 'вако пћва: „Тко е Србинљ, славског -б рода, У комђ србска крвца ври, НекЂ ми тврду вћру зада, Кт, небу днжућ' прста трн: Србт. у србскомЂ роду свагда Или жнви , ил' умрн ! Прим'те слоге ев' заставу, Стару сб нбоме траж'те славу." С. М.

С Л 0 в о Н А СВЕТОГД СДВУ. (Продужешв.)

Ни еданЂ неститЂ, ни еданЂ иоле лгодскн чувствушћШ човекЋ не трпи, да Му се име саиоволх.но менл, издева и какво годђ намеће; тн-