Podunavka Beograd

ника одђ половине ц 1> логђ свогђ иманл ваименуе, а половину остави своић унуку ђорђу. Ана за кратко време после отца умре, а и нћн-ђ мужљ Павле, Петровћ сшнђ , иенреживи ш ни пуна 3. мћсеца, него и онт. умре безг. дћце 25. Октобра 1844. год. ,* пакт> у сђомт? тестамеиту наименуе за, наслћдника цћлогт. свогћ покретногт.. и непокретногт. иманл <свое акене смновца ђорђа. Но међутимЋ раЗболи се и Петарљ у Београду 25. Октобра* те исте 1844. год., и таи истии данЋ умре •* папрасно Сезт. свакогђ тестамента. Џзт. овн обстолтелства нсно се види, да Павле, (. ннђ Петровљ, кои е 25. Октобра те исте године у Крушевцу тестаментљ направјо, и таи данв умро, онда, кадт. е тестаментт. прав1о, и у нћму ђорђа за Наслћдника цћлогћ свогђ уМанл наименовао, нје ни могао знати, да му е отацт. Петарт. у Београду 25. умро. Пмтанћ е садт., коме ће добро Петрово по нашемт. Грађанскомт. Законику морати по праву наслћдјл припасти, или ђорђу, или шштђ у коси налазећои се Петровои кћери Марш? и хоће ли еднои или другои странн цћло иманћ, или само нека частх., и то колика? морати припасти. М. С.

БЕЗМБ1ТНЕ МБ1СЛИ. *** бданБ старми мудрацт. обБгчествовао е своимт. ученицмма говорити: „Неказ^ите све 5 што знате; зашто онаи, кои каже све, што зна 5 каже често више него што се ;кели. Нечините све, што можете; зашто онаи, кои све чини, што може , често чини више него што бм требало. Неказуите све, што вћруете, и невћруите све, што чуете; зашто онаи, кои све вћруе, што му се каже, лакоумне е главе." И зђ сумнћпронзлази увћренћ, нзћ противослов1н разабран!., изђ овога истина , увиђенћ. Обмчаи е душа држава. *** У свакомЂ вћку владало е различито изображенћ; али свагда поредЂ тога у ображен ћ.

Младоств лмби радоств.

ПротивЂ свое крви вогое, тко свои народЂ немилуе.

6 зб 1КЂ нема костјго, алн опетЂ костн често ломи. # * # Шта су у политики уговори?... Ништа друго , но стражнн безЂ затвора врата самоволћности ,'

ЗАГОНЕТКА. Хаиде, ко ће шштђ да гонећемо ! Ал' не зато, што смо безпослени , Већћ умове да изоштравамо, , . И да с' чимгодђ лвимо полвзни. Стварв е цћла одђ * осамв писмена,*) А одђ пегнаистЂ вћкова е стар н Трпила е различнБ1 промена, Особито кадЂ с' бунила ран. КадЂ сђ почетка три ши пнсма сречешЂ, ГосподарЂ си одђ цћлогЂ Нмена, —,? Но кадЂ главу овмма одсћчешЂ , ЧудитћешЂ се, каква е промена. Далћ читаи четнрЂ писма кранна , Онда е стварг. што и пређе бмла , Само неће звати се собствена, Него обшта: велика ил' мала. —• Овмма садЂ збришн краино иисмо, Ето билћ округло и бћло БезЂ коега кадри постит' нисмо , А у мрсЂ е за неволго ело. Де садЂ врати оно, што с' одсћко , А одсћци истои рћчи главу, Па проучи, погодитћешЂ лако, Да ти дае и здравлћ и славу. КадЂ натрашке ову рћчв проучишЂ , Ствар& е лћпша нег' у првомЂ смБ1слу т 6рЂ е радо одђ свакога примашЂ , МакарЂ дае и у маломЂ чнслу. С ђ почетка три, а острагу едно (писмо) . КадЂ се збрише одђ све рћчи мое , То е свакомЋ свагда непристоино, Ал' пролази , докђ е младе бое. Но се кадкадЂ и д е к а укани , КадЂ се младБ1 сћти годиница, ТекЂ весело да му врве дани, Особито кадЋ с' иацукши винца. Глиша З у ба н ђ „

Разрћшенје ЛогогриФа. Тане у пушке и топа; не, на, ан, ат.

*) Безт. дебелога ера (т>).

Учредникт. Мило Игдано и печатано у Правителств

шђ ПоповнћЂ. енон КнБнгопечатнБи у Београду.