Podunavka Beograd

Но шта успћваго савћти овн? Они ммсле да ш нико невиди: ,,Ал' нби гдеда зелена лпвада , Иа казув стаду б!елоие, Стадо каза своему пастиру. Пастир 'б каза на путу ПЈТнику, П јтникћ каза на води возару , Возарв каза ораовои лађи, Лађа каза студенои водици , А водица дквончкои маици. и т. д." И неразумна дакле створенн, стадо, да! и безживотне ствари: ливада, иађа, вода, однриваго у пЉсмама србскимв таине заишблћнм; ербо невина, а у едно и ватрена ммсао Срба незна у простоти ништа мртво и безчувствушће на широкомљ поин) нрироде. Ако се што миче, то е нћму животомђ надануто; вктром-в колебашћш се растЂ, преко камичака жуборећш поточићљ оживл1>ии су у божественои нћговои ммсли , и у неразумителномљ шуму и жубору нвиовомђ полаже поетическа душа нћгова разговорљ сђ гаинимЋ силама, кое до судбина лкјдски досежу, као што су Виле и друга непостижима суштества. У пћсмама србскимт. сунце, то „драго дћте Божћ," на гоначку дћвоину тун;и се; м ].сецЂ звћзду даницу дозива, звћзда дКвоици вЈјств о драгу доноси; славуи тамо о таиностима срца залгобл1 >иб1 м еђу собомљ разговараго се. Конв кшака у битку носећи побћду предсказуе, ржи, н дише за бои ; лстреби окрећу се по воздуху, на части се тћше, кое јимђ убоиници справлвго; па и мћста сђ узвмшенимЂ бреговима озго стриећи разговараго се у дружтву , одговараго на пмтанн и туже надЂ судбиномЂ обв1ватела гладомђ или боемЂ домовнммђ уморенн ; словомђ цКла природа дћли радости и жалости чувства пуногЂ Србина, ербо осћћанћ, изђ душе нћгове лзтичуће, разлива се по цћломЂ створенго. И управо та обилноств чувства чини га за сваку тугу прЈемлвивммЂ , и као што се изђ цћлогђ народиогЂ пћсмотворства види, нема сладки разкошји , уедно узимагоћи толико примамлвивостн за нћга, као тугу и трплћнћ, чему се онђ тако радо одае. (Продужешв сл^дуе.)

ДРЖАВНЛ БУКВИЦА. С Одт> А. Н.) <ЈП р оду жеше.) Цћло заководавство има ту цћлв, да друзкевнми поредакЂ произведе, давагоћи свакомЂ своб право и заштићавагоћи га одђ повреде овм.

КадЂ бм духЂ народа тако добродћтеланЂ б&10 , да свакЈи човекЂ по себи свое дужности испуннва , то ништа небм нуждно бмло , него правила сполншнћгЂ обхођенл узаимно опредћлити, па бм се наилепше дружевно соглас1в произвело. Нема веће причине кђ нарушешго законога поредка, него положеше, кадЂ човекЂ незна одкуда ће себе и свого Фамилно издржавати. Кђ дружевномЂ поредку принадлежи, да свакш членЂ дружтва или толико собственогЂ иманл притажава, да одтуда живити мо;ке ; или да таковми занатЂ ради, кои е за дружтво полезанЂ, и коимђ се онђ извћстно издржавати може. Закоии се зато ненаблгодаваго, или што 1и лгоди непознаго и неразуму , или што у пБима разумногЂ основа неувиђаго. Ништа н1б за државу важн!е, него добро и савршено устроен1е мћста државнм чиновника. При опредћлћшго државнм чиновника мора правителство у виду имати I) да е нвиово число соразмћрно лвнммђ пословима; 2) да су чиновници неумитни; 3) да су вешти. Болћ е и безЂ судш 6 б 1 ти , вего ш такове држати, кои се подмитити даго. На наивиша достоинства у држави мораго се само честни и неумитни лгоди поставлнти. Само онаи чиновникђ служи држави на ползу, кои е за оно зваше, у комђ се налази, способанЂ , и кои у истомђ свое задоволвство налази. Одђ оногђ чиновника нема ползе, коп безЂ волћ служи. Гди прнватне силе кђ одржанЈго поредка садћиствуго, ту е у цћ 'ломЂ дружтву лако поредакЂ одржати. ДобарЂ поредакЂ б< ћа;>а и слугу есте важанЂ предметЂ полиц ^е. Само она преступлен1н св1го ваобштв слугу, кон у криминалЂ спадаго, треба предЂ судЂ да долазе, а домаће погрешке треба да казни полиц1н. Узаконћно време , када се слуге погађати и у службу узимати могу, приноси мкого кђ добромЂ поредку. (Продужен1в сл-ћдув.)