Podunavka Beograd

„Што рекоше, то и учинише, Драга умре доцкант. у Суботу , Драмн умре рано у неделго. Саранише едно до другога , КрозЂ землго 1нмт. руке еаставише, А у руке зелене нбуке. Мало време затимљ постоило, Внше драгогт, зелент. борт. никао, А вб1ш ' драге румена ружнца ; Па се в"|е ружа око бора , Као свила око ките смилн.*) Узмимо садЂ и неколико извода изг. оногђ образа, кои намљ п!>сме србске дак> о станн) удатм дћвонна. И овде увћкт. завистлг,иве свастике, зли тасти и зетови благо докаће кваре, а иначе редко се међу завћренима немирн понвлгон) за иБиову собствену причину. Помшсао на време прве лгобави и опоммннна често налазимо у другомЂ образу пЕсмотворн овогђ . Тако н. пр. „ЗнашЂ ли душо кадЋ си мон бв!ла, На момђ крилу грозне сузе лила , Сузе лила, крозљ плачт, говорила: Богт. убјо ону сваку другу, Кои држи вћре у гонаку ; Као што е оно ведро небо , ЧасомЂ ведро, а часомт, облачно , Онака в вћра у гонака , Докт. те лгоби: узећу те душо ; всенБ прође и знма настане, А оиђ с' оида сђ другомв разговара. КадЂ облгобн: чекаи до есенн , (Конац -б сл^ћдув.)

*) Не ман1» и она п -ћсма „Смртв Оиера п Мернме' ; заслужув овде, барт, одђ части да се споглене, гди залшблјзнвш сбшђ , нехот1ј!ш лзику свого увредити, колмусилоии> другу наметнутн жели , баца се драгаволБно смрти у наручн. Тако нзмђ п ^сма та, пошто су ш већ 'б, доконавшн свадбу, противт, вол& н&гове свели, између другог-Б прнча: „Кадт. 6 вече о вечерп 6б1ло , Вечераше кићени сватоги И сведоше двое младенаца, Ле;ке злато у меке душеке, С-кде Омер г б на шарене сандуке ; СамБ се евлачн, а саЈмБ разпасуе , А самт. вћша рухо и оружћ; Самт, говорн а самт. одговара: „Садт. ће мени мов злато реКи: „„Омерт. лгоби Фатиму д&воику;"" „Нећу тужант. в!,ре изгубити , „Макарч. знао лзгубити главу!" О иђ дакле 10штђ последн^ жел& маикн свошн лвлн и гледи, да скаку сумнго одт. несреКно д^воике, кои тако-

РАЗЛНКА ИЗМЕђУ ФРАНЦУЗА И ШПАНБОЛЦА. ФранцузЂ носи доста дугачку косу, ШпаНБОлацБ врло кратку; Французт. еде много и брзо, Шнап1>олацЂ полако и врло мало; Французљ износи наипре кувано месо , ШпанволацЂ наипре печен ћ; ФранцузЂ Н1е обично воду по вину, Шиаш.олацЂ вино ио води ; ФранцузЂ говори много нри е*олу, ШпанволацЂ ни едпе рћчице^ ФранцузЂ се шета после ручка, ШпанволацЂ сћди или спава; ФранцузЂ нде брзо , ШпанволацЂ корача лагано; ћирице Француза слћдуго своимђ господарнма, ШианволацЂ пушта 1и предЂ собочЂ. Ако се Французв покланн, то подиже руку и движе епо своме лицу, ШпанволацЂ напротивЂ подигне е, али е двин.е по своимђ ногама; ФранцузЂ моли са смирешемЂ за милостинго , ШманБолацЂ чнни то ст. нскииђ начиномЂ чести и досгоинства ; осиромаши ли ФранцузЂ, то продае све до кошулћ; наиротивЂ прво е кошулд, што ће ШпанћолацЂ продати , мачЂ и кабаницу за послћдакЂ задржи. С в е т о з а р ђ I о в а н о в и ћ ђ.

ђерв сћ мутпБ1МЂ срцемт. праведну тугу оплакуе, удалн, а прнтомБ и завЈЈТЂ јои чини: „Чу ли мене Атлагнћа злато , Непусг' гмаеа до бЈела дана, се браћа вина ненапш , И сестрице кола наиграш, ^ ; Стбра иаика и&сме неиап^ва!" То изусти па душицу пусги. А кадћ су га покраи дкира лгооезне н-ћгове по желвн н&говои пронели, овако п-ћсма наставла да.т];: Ал' Мерима сћди на пенцеру, 15езак г к везе грозне сузе ронн, 11акт» иатери погхо го- ори: • „Што в ово мила моа маиво! ђулт> мирише, иде мов драго!" Она стрча авлш на врата, Ал' Омера носе на носила ; Она тужи као кукавица ; „Носшци , браћо нерођена ! Нерођена, као н рођена , Спугтите га на зелену траву, Да га види Мерима д-1звонка , бсу л' руке као што су бмле: 6 л' у руку седеФЛИ тамбура, Оће л' драгон подћ пенчере до!>и." Жива паде, мртву в днгоше. Каква е то страстиа, све и самкш животт«. жертвугоХ^а лгобавв! каква чузствитрлноств и неиарушима светина даноп» зав^Јта залгобл^нБ1! заиста кои се редко гди тано у простомт» природе виду наћи може ! —