Podunavka Beograd

Французку донде трудитити, докле цћо народт. до тога степена недоведе , да барљ неделвомљ сва1пи сиромахг> печену кокошку за свого трпезу прискрби; заиста и то е старанћ кодђ насЂ излишно , ерЂ свак^и Србинт., кадЂ се мрси, по -сведневно се печенћмЂ препитава, него кадЂ бм се кои ХенрихЂ род10, наивише бм свов старанћ обратитн могао , да ротквице мћсечарке имамо и да намт> као сада неоскудћваго! Макарт» да су Нћмци неколико столћт1а напредЂ, мб1 видимо да е сђ тимђ напредоваићмЂ и нбиова оскудоств успћла, кон се кодђ насЂ за нћколико столћтјл увући неће (тако смо го знали мм изђ наше землћ удалити) , па зато башЂ и нежелимо сђ нвима упоредЂ корачати, или нбиовомђ напредовапн) спћшити , да лшде за шибг лћике на 38 година осуђуемо, и старе баке з 6 огђ прошнћ у заточенје немилосрдно ставлнмо. Мм 10и волимо удћлити , нежели к> уцвћли-ги! — И што е трећји осуђент> на 10 камџ^н , зато што н1е као Полнкђ у св010и землвн нћмачкш хтћо да говори, и што е присутствугоће судеиеко лице ту казнв преко пресуде повмснло, то нашЂ ни еданЂ чиновникђ небм знао тако паметно израчунати, да качество са количествомЂ замћни, а и наши су судови много натрагЂ , небм разумћли, Влаха едиогЂ , кои е у нашои землви, зато осудити што неће србски да говори; ерЂ кадЂ бм се то тако судило, опда бм наше Влахе потући требало , што србски неговоре, кадЂ су у србскои землћи. Слушаимо напротивЂ слћдугоће пресуде у другимЂ преступлешнма, како су ове изпале. бданЂ пруск1и благородникЂ обеси свога поданика за ноге, но кћи овогђ благородника добави одђ отца свога клгочеве одђ шупе и за времена сиромаха селпка одђ ове бћде ослободи; за ово буде таи истми благородиикЂ обтузкенЂ , осуде га судови за таково преступлеше на деветомћсечнБш затворЂ у еднои тврдинви, но двоуми се да ће онђ досуђену казнћ у тврдин&и издржати, почемЂ се е кралго сђ прошешемЂ за помилован1е обратЈо. У урмарскомЂ предћлу ОкружнмК е Началникђ дао едногЂ човека, кои е пре воиникђ бмо , преко свои писара и служителн Началничества на дохватт, тако тући , да е таи сиромахЂ човекЂ , будућш онако изпреб '1анЂ , више мћсец)и боловао и теиЈко е оваи 6 олђ преболјо, а иадЂ е оздравт, тунио се е кодђ судова , и пресуда е изречена , да Окруагнми НачалникЂ вмшесказаномЂ бјеномЂ човеку 10. талира плати.

Зове ли се н ту правосудје иаблгодавати, благородника, кои е тако човека муч10, достоино ШпанЂСкои Инквизицш, само на деветЂ мћсец!и, осудити , и то се јошђ двоуми да ли ћв оваи ту казнт. издрзкати , зато што е благородникђ?! А друг|К е б'|енћмЂ човнка, кои е толико мћсецји бои одболћвати морао, у неспособнОстђ постав1о, да за време свога болованн кђ препиташго себи што привреди , само 10 талира платт , одђ кои новаца мученикЂ паре получш нје, будући е та сумма за наблгодаванћ правде наплаћена?! Н савршено ммслимђ , да кодђ насЂ подобне случаеве наши судови небм знали ни рћшити, прво што благородника у землби немамо«, а второ кадЂ бм нашЂ Окруиснми НачалникЂ своимђ писарима, казначего и прочемЂ персоналу башЂ и на.шнио, да буди кога крива или ирава као чиновници туку и преб|'нго, они су доволђно просвћштени и разумћваго свого дужностћ , иа га небм ни слушали, него бм се нћговон заповћсти морали смћнти: па и мм пишемо сада 1845 годину као и Господа Нћмци; али кодђ подобнм дћшпн мм 6 б 1 се сасвимЂ другонч1е владали, зато само што до зенита просвћштешн као они достигли нисмо. Мм волимо и кодђ манћ свћтлости лгоди бмти , неголи кодђ саиностн звћрешо уподобити се. 6. ВукаиловићЂ.

У Т 1» X Е У Б Е Д И И НЕСРЕ6И. (ПродЈ жен;в.) Но да продужнмо далћ нашЂ испмтђ. •Велите, да нисте управо рећи у робству, него да зависите одђ читаве гомиле лгодш, кои васЂ узнемираваго и удручаваш О! та то е судба целогЂ рода човеч !егЂ; па и осимђ домаће свезе, нема ни едногЂ дружтва безЂ подчинћнл и зависимости, нема чина идостоинства безЂ власти и покорности: такова зависимостБ само в онима несноснима, кои су непр ^нтелви нуждногЂ поредка. Сва станн н лоложен1л наша приличе у томђ обзиру воиинку , гди поднаредникЂ завмси одђ Подпоручика, ПодпоручикЂ одђ Поручика, оваи одђ Канетана, КапетанЂ одђ Нолковника, оваи одђ Генерала, а оваи опетЂ одЂвладателн, одђ свои воиника, а шшђ више одђ нћгове собствене недостаточности, кон свакогЂ тренућа посрће и пада подђ неизброине околности, кое га онетЂузнемираваго, до иступлешн доводе и