Podunavka Beograd

путованн уморт. услађиваше намЂ снромну вечеру нашу. Приповедаше и пшташе сваки, кои е што знао, ил' жеи^о. Зато б1ну веселе и невине едне, смешне беседе , друге, све пакт. садржавау, ако не увект> по нешто полезно а оно барем|> заиим ателио. Те тако приповедаше ми између прочи седт. еданЂ старацЂ, именомљ Ил1л Мрконићт>, наио е онђ одг> многи година овце свое одт> 1птетоноСНБХ и толико у насЂ обмЧНБ! богинн, или иначе „строке" сачувао. Готово вћровати 1ие д!.иству простоп. онога средства , за кое се онђ изуштава — оно е конопла! Коноплл, као што е у обште познато, отликуе се у две руке, т. е. една , кои е безЂ сеиена и отвореше бов, и онака кол е бојомЂ загаситЈл и семеномЂ напун1>на. Прву изђ тогђ узрока нариче народЂ белоикомЂ, или првоикомђ, ерђ она и пре ове последнћ стигке и бере се; последн(0 пакЂ црноикомЂ или последнбоВкомђ *). Па ево! она неплодна плева, кои кодђ оне место семена заступа, каже Чича И.нКца, да имаде хранителну силу одђ строке. 11дчи«т>, иа кои се средство: то упоггреб.шва у кратко е таи ; да се међу рукама,,, илити на буди кои други начинв одђ белоике одвоена плева, са трицама и.ш мениннма меша, безЂ, или с' НекимЂ додатко»1Ђ соли , па посраи друге ране, дае се овцама, као поменутши лекЂ. Ш -по (Н! тиче мноашне , у ко!ои се п.тева овцама дае^ то е она уобште мала. По пропису Чича Илјиц.е доволвна е една, или две шане плеве на сто шака мекинн, или иначе трица, кое онђ текЂ еданпутЂ, па не ВБ1ше дае. Но плева белонка', настави онђ , проти†развјнти се почевше , разнивше се , или шта више противђ цветагоће већЂ болести, никакву силу неиа — ц^.штелна нћна снага, текЂ е снага предупредителна , предохранителна (ргорћу1ас !1са). в ПакЂ ево мон Господине! средства и начина коимђ самв л досадв овце мое одђ строке сачувао па 10штђ и садг. чувамЂ. ОћешЂ ли, да ми веруешЂ , веруи ; нећешЂ ли , толико му и чини.„ Понатно 6, да ово, што самв л досадЂ изЛ0Ж1О-, покраи вћрованл и неке е сумнћ у мени узбудвти морало. Незадоволанљ дакле текЂ с' овб1мђ причан1>мх>, па већегЂ доказателвства *) Белоика бере се око Св. И.ив, Црионва оеојо Госио■ае. —

ради и за првии почетакЂ сретнћгЂ тогђ предупређивана дознати желећи, пмтао самв Чича Илјицу дал 1>, на кои е онђ иачинЂ до овога свога средства дошао, еда ли е осимђ нх.га 1оштЂ и нКии други изражено средство употреблавао,, иа еда л' се хвали, да е добре усп1>хе искусјо? На то ми Ил!ица отговори „есте." Онђ за то средство одђ нКкога нћговогЂ врстнниа, старца бвте дознае, кои е с' поЈкелателнб 1 Мб успКхомЂ исто тако нћгове овце хран10 и чувао, н полезну му таину ту изђ лгобави саобшт!о. -— ЧасЂ доцнје дадо л призвати , познадо, па п изпБ1та садЂ именоваиога страца бвту, Па ево! о чему се н одђ части одђ нКга, одђ части одђ други ИЗвћсТИГ бвта презименомЂ ПантелићЂ, еданЂ е одђ наиимућши селлна у Божевцу. Онђ е садЂ прошле 1844. годиие између свон два СБ1на иманК свое поде.но, па за свакога по едну онаку кућу иаправ!о, коеј не само што су у селу сполншно наилепше, него и качествод ^ђ свонмђ наиболК. •—• Онђ е дознао за силу коноплК одђ некога Симе Паунића. Онђ ми се „вели чича бвта," тако хва.но , онђ ме е поучш. Н га послугаа, сваке године овцама илеву дава, па, хвала Богу единоме! — - никадЂ ми липсале нису. Онђ одђ кадЂ е умрео , Богђ да опросги душу нКгову! — има едно осамЂ година , но н га сваки путЂ благодпранЂ споминКмђ." —• У осталомљ све « истБШ бвта дословно повторЈо , што горе одђ Чича И.нице дознадосмо. Па осимђ тога, ка«о сусКди И.н'ице, тако и сусКди бвтини, одђ кадЂ ш познаго, не памте, да е едному, или другому , ма една овца одт> строке погинула , а овако исто наипосле изустише се и кнезићЂ и кметови истога села. Доиста, примКтиги треба, да е у Божевцу, све то одђ давно и готово свакому познато; — но сви 1њиове овце на таи начинЂ неговалн нису! КрозЂ што? — то ни еданЂ казати не уме. — „Е па де" — есу речи , саставлнгоћи цео отвКта садржаи. Ништа манК, садЂ речена околноств ни у чему не може умалити , а шштђ манК уништожити повКренК спрамЂ дКиства горепоменуте плеве. Коме разсуђиванл начинЂ и касателна рКшителБностЂ народа нашега текЂ иоле туђе нису, онђ се небреиЈлвивомЂ поступанго Божевчана дивити неће. НашЂ бм народЂ полакЂ, па радо и целу штету жертвовао, само да е знао, да ће исту штету понетн; премда му