Podunavka Beograd

124

непознато ше, да е доцне, хранити се одђ ките, почемЂ е утишала се бура н разведри .ш небо. — Но опетЂ и опет-Б ! н1в онђ подсић 'а , не! о сожаиенн достоннђ ; сожалени, при поегЂ осећанш сваки ће родо.нобацг. заедно осећати и поннти милу ону ,1,у <иност1. , скупллти срсдстла н начинЂ, за моћи нћговои неволви олакша^и, помоћи. На смс.м маике, ил' и у крилу у.чите.ш наши, есмо л' мм зарЂ други бш.ш?! Да е коиопла већЂ одпре и по другимЂ селима одђ иашега народа, као неко таино сокровиште, а п<> свои придиц јл проти†строке употреблавана бмвала, на то по сл ћдугоћемЂ почасти заклшчити се дае. ПочемЂ самг, н за дивно дћиетво плеве белонка у Божевцу дознао, иллазЈо самћ, два месеца дана доццје т. е. месеца Септембра прош. године у СрезЂ Млавски у село Орешкопицу, поводоиђ поавивши се богиин оваца. Доспћвши тамо , три самв чопора строкави оваца нашао. Но будући су притлжателви ти булнЈка нвхове овце већЂ пре мога долазча сами собомЂ и то по свомђ обмчномЂ , наравно невћштомЂ начину пелцовали ; то осимђ точногђ поученн народа на вћшто пелцованћ, ништа ми вмше остало н!е, него искушенл ради , препоручити му и употреблеше горепоменутогЂ средства. Што ли е било слћдство тога могђ поученн? Гди е кои могао, брзо и брже нашао е белонка плеву. Готово сваки изпуни подробно све, што самЂ н поруч10, ерЂ е народЂ нашЂ уобште задоволвнш за неко просто средство чути, кое онђ познае и коегЂ употребленје много га труда не кошта , особито , кадЂ му у еданЂ ма помаже, него да му когодђ мало помало цело благо лћковарнице (?) апотеке) изручи.*) Па то наииосле буде узрокЂ слћдугоће пригзов1.дке: Браћа Марко н Лнко Лковлћвићи изђ села Орешковице . разабравши наставленћ мое и изпунивши га . врате се кђ мени , заедно са другима тогђ села кметовима, ради обв1чнога доназана ми чести , па на скромпни начинЂ у-

*) „Апотека" неможе ее никако „л&карницомт." нарећи, као што се то по многимђ писмаиа, иа и у самомЂ немецко9Т, САиирскомт, Словару одб МажураниНа н Дра Ужаревића ДИГ .наоди; ерт. в апотека вдна д1)лаоница, коа производи лед^ кове, а не лекаре. Будући в изразт. „лековниц^ } некомт. призрендк) незграбант., при томе пакЂ готрво свн лековн предтечно кувати се мораго , да лекови буду; то ми се чини , да изразт, „лековариица" наисходн1в значен-к 3 „апотеке" поДпунава. ^«|1 '*

пусте се са мномђ у разговорЂ. У разговору томђ приповеду ми, како су они едаредЂ нћкому Дмитру КаменовомЂ у близу лежеће село ћовдинЂ у госте отишли. ПриликомЂ томђ нађу они нћгову жену, бабу Стевану. Поздравивши се с' нјиОмђ примћте, да она плеву одђ белоике отдвонва и треби. На пмтанћ, шта ли ће нвои та плева , кош сваки, нао безполезну, баца, она 1 Имђ нешта двоструко и не са свимђ сразумително , као што то жене, а особито бабе наше врло умеду , отговори , но на чему се они у онаи ма задовол&нше; безЂ да за што-годђ далћ пмтали есу. Одђ оно доба н1е имђ баба Сгевана ни у сну на умђ падала. ТекЂ садЂ, почемЂ су мое савћтованћ проммшлнвати почели, почеше они заедно и сећати се узрока по слћдству. — Царт. ДмитарЂ (тако зарЂзбогЂ н^гоногђ имана назватЂ?) сирћчЂ, 610 е еданЂ одђ наиболвјн кметова у ћовдину, имашћи сваке године до 300 и ВБхше оваца. А будући гореречени нит' памте, нити се, да су чули, опоминм , да су Дмитру овце одђ строке падале, то они данасЂ заклгочавати, пуно право имати мв1сле, да баба Стевана изђ иикаквогв другога узрока плеву белолка требила н^е; него единствено изђ тога , да е за овце проти†строке употреби. Осимђ тога причаго мм Браћа Марко и Лнко, а с ивима и Милјн СтоинићЂ, званичнми Кметљ изђ села Орепгковице, да е неки Гат Вуловић ђ изђ сусћднћгЂ села Добрнћ, оие славнм у народу Петра н Стеве Добриннца колебке, такоћерЂ у 'рану свои оваца плеву белоака примћшавао, па за освћдочити, да су му овце одђ строке гинуле, ннкога незнаду. Толико одђ мои селнна о плеви беловка, као предохранителномЂ средству одђ строке. Л то садЂ врло добро осећамЂ, да бм, за потврдити в1 .ронтностЂ саобштепн собствена мон у томђ смотренго изкушенл одђ наивеће важности бмла. МеђутимЂ , кои се опоменути узкте, да л стварЂ еДинственно онако саобштавамЂ, као што сзмђ го у народу нашао, онђ то за сада одђ мене праведно неће ни зактевати. Н то повторапамЂ, да н за садЂ у станго нисамЂ изрећи, у колико силе податога овде средства поуздане и уосновлене бмти могу, или есу. Л у томе никакви собственБ1 изкушенл немамЂ, развћ познавана Фармако-ДБ1намичнБ1 дћВства конопалл , но коа за никакву предохранителЂну силу одђ строке не гласе. ТекЂ то при-