Podunavka Beograd

127

Лрост Атиннна преобрази се брзо у калнћ; они обаве Соиратопу невиност. уништаш ону пресуду, кон е нЈјга осудила, Мелита убин>, а друге нћгове тужителћ прогнаго. На последиу славнн ЛизиНпп подигне му споменик од туча, но оваи е ман1. трано него опомена нЈ.гове в1'.чне и незаборавиме добродћтелБи. Д. М а т и ћ ђ. ФРАНЦЕСКА ОДЂ РИМИНИ. ЕПИЗОДА И.ТБ ДАНТОВЕ ПОДЗЕМНОСТИ, ПЕСМА V. . . . . 1Че81пп та^Јрог До1оге сће гЈсог^агзј <1еГ 1етро ГеПее Ке11а тЈзегЈа Землн, ахЂ! гди сам& н рођена лежи Краи мора, кудЂ се река По излшва, Тражећи мира сђ прат !оцБ1 свои. ЛгобовБ . одђ кое нћжно срдце лако Страда, за краснимЂ успали га лицемЂ, Кое м' у цвету свомђ бм одтргнуто На свирћнЂ начинЂ , кои ме !оште цвелн. ЛгобовБ, н1бдномЂ кон лгоблћноме Непрашта двоино лгобити , за да ми Страств тако силну допасти се , да ме, Као што видишђ јоште неоставлн; Лгобовв насЂ обо' даде еднои смрти: Ал' Каина*) чека већЂ оногђ , кош намЂ ЈКивотђ угаси. — говораше Она цвилећи ; а и са подигнутомЂ ГлавомЂ слуш'о саив уцвелћне ове Душе, докле ми наипосле поета Рече: шта мшслишђ ? а л на то н!.му: Ахђ, изђ каквога восторга, каквБ1 ли Сладосни снова' низпадоше они До судбе ове плачевне! После се ОкренемЂ кђ нбои и говорити станемЂ: Францеска, твол сТрадагш у мени Подижу тугу и сострадаш« Д° суза'; но ми кажи, шта и како У време сладки' уздиса1и вашу ЛгобовБ до тога степена успали , Да тавне желћ нћзине познате? А она мени: нема већетуге Нег' опоменут' се срећнм времена' У бћди; то зна већБ и твои наставникЂ. Но ако првми коренЂ наше лгобве Толико желишЂ знати, н ћу к' онаи Чин ити, који плаче и казуе: бданЂ данЂ ради забаве читасмо *) Иесто у паклу аа убшцо онред1;лено.

О Ланчилоту , како е и нћга СтрасгБ лгобве бв!ла обладала ; сами БЈлсмо и безЂ свакогЂ подозрени. Наше се очи при овомђ читанго Сретау често и лице намт. бледнше ; Но една само точка насЂ порази: КадЂ читагоћи дођемо До места , Како е страстнши таи лгобезникЂ жудно Смешенћ свое драге нолгобш ; ТадЂ оваи, но1и небћ10 одђ мене Нигда раздел ћн-Б! полгоби ми уста_ Дрктећи савЂ: о! проклета и кнћига И онаи, ко е списа — • одђ тогђ дана Ни врсте далћ нисмо прочитали. Д окђ една душа ово говораше, Друга плакаше, а а сожаленћмЂ ТронутЂ у несвестБ дођемЂ и обамремЂ И паднемЂ као што тћло мртво пада. Ова Епизода Дантове Подземности наличи млого на женидбу нашегЂ Мансима Црноевића. Гуидо одђ Иолеите, ГосподарЂ одђ Равенно и Черв1е, обвеже се, по преповеданго Бокач^н, дати свого кћерБ за Ланчттта, наистар1егЂ сина нћговогЂ непр1атела, Господара одђ Римини. Ланч!отто , кои е бмо нагрдно ружант> и у лицу и у стасу, предвиди, да ће морати бмти одбаченЂ одђ Госпоине , ако ши се самЂ лично представи. Ничимђ манћ онђ знклгочи узети го за жену лукавствомЂ , и пош.гћ на таи конацЂ као свога представника нћговогЂ млађегЂ брата Паола, наилешпегЂ и наисовршен1егЂ човена у целои Итал1и. Францеска дочека Паола, воображавагоћи да у нћчу гледа свога будућегЂ супруга. Ово мечтанш буде почетак-Б Нћне страсти. КадЂ е доцнЈе у едномЂ одђ нћжнм састанака' са своимђ деверомЂ бмла, затече ш разнренми Ланч10тто, и обое убЈе, Цела исторјн одђ женске .нобови, примћчава еданЂ Енглезскш коментаторБ Данга, описана е у ово мало линЈа тако високо и совршено , као лгобавБ К)л1е у трагедш Шекспировои. Францеска приписуе страотБ , кого ши е нћнЂ деверЂ ул10 , не строптивости , него благородству нћговогЂ срдца и нћнои соботвенои нћжности Са еднимЂ смешанимЂ чдвствомЂ одђ цвилеће жалости и умилите безазлености, она преповеда, како е она бБ1ла лепа , и како е една беззакона смртБ нћга похитила нћнои лепоти. Она исповеда да е лгобила, ербо е бмла лгоблћна ; — да е нго дражестБ опоила ; и изивлгое са умилћн1емЂ, да го радостБ ни у самомт. паклу неоставлн —•