Podunavka Beograd
163
да они друго нису него две гране сдногђ истогђ народа. Бошарг. збогљ сиичности езнка и обичан, кои) е јоштт. у нћгово доба нашао међу она два народа, држи Страбоново мнћнЈе за наивћроатн!е. Ако су дакле Сири арамческогљ колћна, а Армени сирЈнчкогЂ, ако е езмкт> првми отацЂ осталима бмо , а братЂ арменскому, зашто се одмеће као неистинно мнћнхе арменски списателн, кои ставилго свои народЂ на брои семетически, или , као што се обичше говори, арамчески племена? Ова точка 10 штђ нсш'е на видило изилази, кадЂ се узму на судЂ зактеванн Армена о древности нвиногђ езмка: као што Копти, Чинези, Грци , Целти, Тевтони, и остали, Армени су такођерЂ прогласили свои езмкЂ као првми одђ св!К) на свћту, подупирући свое разлоге тимђ, што е иза потопа корабил Ноева остала на суву врхЂ нвиове планине Арарата, и што се Ное наипре на нвиову землк> изкрцао, и у нвои за неко време задрнгао се ; сђ тога право е ммслити, говоре они, да се и Ное†езб1кђ међу нама сачувао. Ово зактеван!. (рге1еп11*оп) Армена о првенству нбиовогђ езБша слаже се сасвимЂ са првенствомЂ, иое мудраци даш сирЈачкомЂ, и служи кђ потврђенго мнћн1н Страбонова, да су ова два езБ1ка изђ еднога истогђ произииЈла, и слћдователно да и арменпии народЂ спада на арамческа племена , као што и сир1ачкш. Поглавито езБ1КЂ осћћа по .штичие револуЦ1в народа, и нвиова упечатлћни на себи носи; а будући се е међу Армене иаселило и други народа, то еств Фрнђ1ана, Гриа и Перс1анаца, нао што намЂ реченћш СтрабонЂ и Птоломеи свћдоче, треба ммслити , да се ири тимђ с.^учаима и нбиовђ првми езмкЂ покварјо и нреиначјо. Сада се налази у црквенимЂ кнБигама и инимђ кнвижевнимЂ дћлима овога народа; садржи у себи много рћчш сиавннскога извора, житанЂ е, силно -израживЂ, и обогаћенЂ нменима св:го разнм умћтност1и и наука; кон истина, приставлћна кђ замћрнимЂ остатцмма чнбии;» вн ости и зидарства нбиовогб, обнвлгое на»љ, да е знаменнто бмло пређашнћ арменско изображен 1>. Гоеноу крилу народне независнмости , оно е изгинуло заедно сђ нбомђ , на штету не малу свега кнвижевна св кта, будући дасе е у тамному робству изгубила већа частБ нбновм нсторически рукописа, по коима единствено мм 6 б 1 смо сада могли знати толине догађа« старе Аз1е, падше тако у пучину заборавности. (Продужен1е слЉдуе.ј
ПРИЛОГБ 3А ПСТОРПО СРБШ. Благороднип Г. Кнежв Милосаве Црнор. Здравствупте! % Лвлнмо вама , како вамв шалћмо писмо и диплому, потврђено са печатомЋ нашимЂ и СовћтскимЂ, кого изволите примитии и по истои владатисе. Мм смо у договору са старешинама и са СовћтомЂ за нуждно нашли , да се иинако одржатн неможемо, ако што сада не порежеио; тако порезасмо на сву ^ах^го Церноречку 4000. гроша , и то да имате оваи порезЂ покуиити одђ старосћдјоца , а одђ оибх бежаиа, кои су одђ преко Тимока преш.ш , да одђ нби ништа не узимате , тако и за мезулане имаћете трошакЂ конћ и пиата мезу.ицнма , у то исто можете порезати, да се у едно пореже. Тако како ово мое писмо примите, и разумете, одђ истога часа састанитесе са Петромв ДродомЂ, призовите кметове одт, Нах1*е и све снишите сваки ^ дђ свое кнежине , ко.шко ће глаиа изаћи, и по главама и за мезулане порежите и порезЂ, и то што скор]'е наивБние до 20. дана да доносете сваки одб сиое кнежине у С ов 1 јтђ и то ћете авити , да купуемо рану кое конБма и воиски нбиовои. Да тобгпе и тобошаре наредите, и нако нреме лепо буде а вм 1и аошлБнте на науку у Београд -б, и таи новбн*! порезЂ како скупиге едначЂ у СовћтЂ пошлБнте. ОстаемЂ васЂ иоздравингоћи. У Београду 10. Лнуара 1811. Верховнми В ојкдђ Парода Србснога, Г еории П етновшљ, Д Ђ л Т Е А Н 0 С Т I). ЧовекЂ е за радпго рођенЂ, о гочб свћдоче многе разне тћ.шсне и душевне силе . кое е онђ одђ многомилостнвогђ тнорца до6б!0 , и различне потрнбс, кое су му урођен :, и кое се безЂ раднћ немогу задоволБити. Раднн тћло и душу у здравлго обдржава, крћни и подиже тћлесне и душевне силе, сохраннва одђ снромаштва и срамоте, доноси благословБ и имућство у кућу. Тко се за раше на радшо обвикао, таи радо и ради, радпн у-у е потребодп, постала. ФридрнхЂ II., кралЂ пруск!и, ировео е дћдтеланЂ жнвотђ , често е радш до мркие ноћи.