Podunavka Beograd
171
споменутБш Гоанљ Оснћнск1и писао е свое тан« коумне богословне препирке , коимђ е раздв010 и ослабт свои народт>, у време кадљ, другч1е употреблнвавдћи свое вб^соко знан!! , мого му е велике ползе принети. У деветомх> вћку поаВ10 се.е умобогатми богословацт. МашдоцЂ, кои е многа дћла напнсао, и онаи Јкесток1и 1оант> VI. владика и повћстникљ, кои е жалостно предузеће Оснћнскога окончао.У десетомљ вћку изашо е на полћ Тома Арзерунљ са сво10мљ истор10мт> Арзерунске куће, кон е кралћвала надт> Васбораганомт> и едномт> часћу Курдистана. Асолнигђ исторЈограФЂ , и Гргурљ Нарегази, велик1и богословацт>, и едант> одт> наикрасн1и списатела арменски, освћтлили су еданаестми в1 >кт>, а дванаестши Мат1н изт> Едесе, кои е описао догађаб крстоносаца, кадт> су ови држали Сир1К>: узт> Мат1н) засн10 е Нерсест> изт> Лемпрона, знаменитни красногловацт>, кои се е толи племенито на Ромклјискомђ сабору показао. У дванаестомљ столћтго Гргурт> Вгансерт> сло. јк 10 е списакт> арменски мученика; аГргурт> Маџистро, осимт> многи ини дћла, сачинјо е и оно спћванћ о старомт> и новомт> завћту, кое има тисућу стихова, а у сама три дана бмло е зготовдћно. Мечитарт> изт> Ани-а, кои е писао о древностима Перс1е, Георпе и Армен1е , и АнаН1Н Кирагаси огласили су се у тринаестомт> вћку. Дћла овм двоице списателн, кон су дра?ана да су изгублћна , пре мало времена нашла су се међу старимт> рукописима монастира арменски. У ово исто доба, ако се ненарамт>, зкивш е и развиканми Вартант>, едант> одт> наивећи историка Армеше. У слћдећемт> в ћку Семпа, врховнвш воивода Леона првога, оставјо е споменикЂ св !к> догађан, што су се случилаодт. времена последнћга Какига (кралп) све до нћговм дана: полезно дћло, али не краснБ1мт> езмномт> написано. Амир-ел-Дулатт> изт> Едесе заклгочш е у петнаестомт> вћку кнвижевну славу свога народа. Онт> е написао едно знаменито лћкарско дћло, у комт> говори о пореклу лћКОСЛОВ1Н, и разсматра науке арабски, калдеиски и грчки лћнара. Л овде нисамв управо све назначјо; но само епохе литературе арменске, и по едногт> или по два поглавита списателн, кои су ш произвели. Дугт> бм посао бмо, потанко и обширномт> критикомт> описати ову богату литературу, кои се е са христ!лнствомт> започела, и крозт> читавм петнаестљ столћт1а саино траала. Гледагоћи на оваи кратк1и мои опист> могло бм се
заклгочити, да е сва арменска литература единствено састонла изт> исторически и 6 огословнбг производа , изузимагоћи дћло Амнр-ел-Дулат-а; али признавагоћи, да е гориреченимт. производима поиаивише изобилствовало ово кнвижество , иеможе се сумннти, да оно Н1е узпћло и у инимт> наукама, а нарочнто, као што и ммслимт>, у звћздословјго , кт> ученго кога сви су стари просвћштени народи Аз1б особитомт> лгобави пристанли. Списател&и Арменски морали су 6 б1ли радити такођерт. и на свимт> филосоФическимћ струкама, па и на свима наукама одт. инм народа, а особито одт> Грка , израђкнимт>, будући да страине литературе, а грчка особито, ш.има су бнле врло добро познате, како се то види кзт> толики цревода црквенн грчки кнћига, и изт> поарменченм дћла Олимгподора, Калимака, Андроника Род1ннскогт>, Африканскогт. Ш.иа, Флавја ЈозеФа, и инм странн кн1 >ии ;евпика. Но нећемо се чудити, што сви арменски умни производи нису до наст> допрли, кадт> поМБ1слимо на многочислене нг.нове полнтичпе преврате, и на пораже!па нбиовбх кнвигосхраништа (библштека), коа е наипре перс1ннско правителвство започело, па за нвнмђ Алп-Арслонђ, а наипосле ТимурЂ -ЛеигЂ окончао. (Продун!евп) сл!;дуе.1
ПРИМЂГБ СТРПЂНШ. Два господина врло ФлегматическогЂ темперамента сусрћтну се ст> коли , на конма су сами коч1ашили , на путу у еднои врло теснои уиицн. бданЂ другомЂ јмо хтћо сђ пута сврнути. Наипосле еданЂ одђ нђи остави уздицу па страну, извади изђ сандучића новине, те стане читати. Но онаи се другш зато ни л?ало Н16 изђ Флегме покренуо , него му проговори: „КадЂ будете новине прочитали, л молнмђ да ми 1и дате на прочита1пе." Д. А в р а м о в н ћ ђ.
СРБСКА НАРОДНА ПЂСМА. (Изђ наннов1егЂ времена.) Нолетнше двје птице вране, Изђ Трнавесела поносита, Са Чумића пола широкога, Преко гора и преко дубрава, И планане вмше Лгодине. Дв!б птице ту се сувратише, Лгодину шеерЂ поздравише,