Podunavka Beograd

178

броити уговоренми новацЂ, а онђ бм морао сасути едну частв истога у царску благаиницу, давагоћи за остало едногљ емца. Како богати Турци нису се никада стара.ш да стеку пашалукв, кои е у пређашн!:. време 6 бш свагда непостоннћ и лако изгубити се могућанЂ, тако догађало се често да они, кои бм ш куповали, неимагоћи свои собственБ1 добара, бмли бм принуђени искати одђ Армена новаца у занмљ; и ето како е у Арменима стаало , да подигну еднога Турчина на пашинско достоинство, узаимлгогоћи му потребне новце , или одрицагоћи му га, речено му достоинство да преирече. И н^е се само на тому ограничавао шиовђ упливЂ: кадЂ бм паша засћо на свои пашалукт>, онт. е морао дати своме заимодавцу у руке све новчане послове дотле , докле небм свои дугв бмо подмирјо. На таи начинт> Армени 6б1 к}'пили порезЂ одђ народа , кђ себи привлачили сву дригавну трговину, чинили самокупства и самопродае, едномљ рћчи, користили 6 б 1 се законно и незаконно свимђ средствама, коа е нбиово користолгобЈе могло у еднои држави изнаћи; тииђ начиномЂ често у кратко време накупили бм велико богатство. Али таи изворЂ злата, кои е већЂ сада сасма присуш1о се, бмо е почео неставти јошп одђ послћднви година МахмудовБ1: оваи царЂ, будући се на концу ув&рго, да е противаНЂ народному благостанго и сигурности царства реченБШ начннЂ владани^ смакне наипре у нћкимЂ странама Армен1в закупе пашалучнм прихода , кои одђ тога доба Јгду правопутно у царску хазну. Та система разпрострта е сада надЂ свимђ царствомЂ; али »пе сђ тога сасвимЂ изчезнуо Арменима старБШ начинђ обогаћиванн. Будући да се у Турскои Често плаћа порезЂ пре жетве . башЂ у време, кадЂ е селикЂ безЂ новаца , Армени иду одђ села до села и узаимлгого обштинама колико !имт> треба порезЂ да изплате, али то не безЂ велика интереса; они погоде напредЂ за премалу цћну жито и сваколке друге производе земалвске, осимђ процента; тако одузимаго селима са†пробнтакЂ , коа 6 бј безЂ тога бб1ла имала, и осуећаваго трудове ситнога народа. С б тога у овогодишнћмЂ сабору св1го државнм предУтавника како тз г рски тако и хрнстЈански, кое е ДиванЂ дозвао у ЦариградЂ, они су едногласно заискали у име свое браће , да се у напредакт> само иосле жетве плаћа порезЂ ; и то шмђ е Вмсока Порта одобрнла, олакшавагоћи тимђ напредовап V. обштега благостана . и уиидагоћи одђ части арменско угнКтеић. Алн одт> части

оно 10штђ остае : 1оштђ Арменн купуго царскш десетакЂ одђ правитеивства , и плаћаго му га пре, него што се 10штђ зна каква ће бмти тина. Догоди се често , да лћтина неодговорв нвиовммђ надеждама и да су они више правителвству платили, него што ће моћи на десет цима сакупити: у томђ случаго, што немогу праведно до 6 б!ти , они настое да добмго неправ домђ ; те потвораваго тужне селнке , да су са* крили, или таино продали едну частв свои производа , све то да шмђ могу узети већш десетакЂ. При тому се рађаго велики непоредци, инатена, свађе, и тужбе, кое сваке године проузрокуго не малми трудв правителвству. Надати се е, да ће ДиванЂ укинути и ово злоупотреблћнЈе, уништогкавзгоћи узрокЂ, изђ коега пронзтиче, то ест*. продаго царски десетака; и тако ће Армени изгубити свакш изванреднш и насилственБШ начинЂ добБшанн; тимђ ако неће 6 б1ти онако богати , као што су досада били , 6 б 1 ти ће много користнш царству, ерЂ ће сву жестокоств свое користолгобне окретности посве на трговину и на радиноств обратити, кое ће нешто тимђ а нешто помоћу садашнћгЂ народолгобивогЂ правителвства добмти у Турскои свакји могућнБШ развитакЂ. (Продужен1в сл&дуе.)

ПРИЛОГЂ ЗА ИСТОРПО СРБШ. А Т Е С Т А Т Т>.*)

М б ! низуподписавши се свидћтелствуемо, како ГаврилЂ НиколаевићЂ витезЂ СрбинЂ кђ нама у СрбЈго изђ Цесар1е у лћту 1804 вђ месецћ !\1а1и пришедЂ, важн1н служби и особенуго ревноств и лгобовт. своему роду и отечеству оказивалЂ, естБ слћдугоице. У перва нуждна и опасна времена при Србскои Депутац1и два пута ишо е у Руссда. Првбш путЂ у лћту 1805. и трећш путЂ у л1ту 1807. 6 б 10 е такође ДепутатомЂ у Валаии. ЧрезЂ св-ого вћрноств и способностЂ пр1имлћнЂ у канцеларјго Совћта Србскога у Смедереву у лћту 1808. Одђ Господара Карађорђа Петровића Србскога Народа Верховнога Вожда и народна Со*) 6 ли ован атестатт. д&нствително, и одт> кога в нздав! бћк>, мм неможнио поск&дочнти , зашто наа1> в саио коП1н саобштена, на еоши викаква подпнса вема. Учр.