Podunavka Beograd
№ 10.
^ > Д /I
БеоградЂ 8. М а р т 1 ■ \+>г$Е^+ / ч ' '.„•;^
I 0«6.
ПОСТОЛНА ВЂРНОСТБ ЖЕНЕ. Србска народна прича одђ Тодора Влаића.
Кадх. е владао Кнезт. Лазарт> Срб10МЂ, бмо 6 у Београду неши ПетарЂ трговацЂ, честанЂ и правдолнзби†човекЂ, нои е дгену имао, не само отличну красотомЂ тћлесномЂ , но и особито честнога и добродћтелнога поведегпн у животу. ВременомЂ ПетарЂ идући и трудећи се по свћту о дћлима свое трговине •—• дође и у ЦариградЂ, гдћ га Павле нек1и, нштелв ондашнв1и, понуди поради неке главне трговине сђ нвиме у заедноств (ортаклукЂ) ступити, кое е четири године времена потребовало. ПетарЂ на ово разсуђивашћи о себи, оставити на толико дуго време и у далЂнои землви свого кућу и родбину, а предвндећи опетЂ одтудЂ велик1и до6мтђ : рћши се наипосле остати тако сђ ПавломЂ; уздагоћи се тврдо за добро обдраЈаше куће свое у Београду по честности жене свое, а при томђ што е имао времена по уговору заедничкомЂ сваке године три мћсеца походити кућу свого, И овако ступивши сђ ПавломЂ у заедноств, пише одма жени, и припоручи 10И све оно , што супружество у свакомЂ смотрен^го изискуе. Жена му на ово одпише, изавлгогоћи велико свое задоволг»ство о предузетомЂ му дћлу, и припоручугоћи тврду свого вћрноств праве супружнице, особито у овакомЂ случаго. Овако ПетарЂ садржавагоћи се сђ ПавломЂ у сагозу заедничкомЂ, и у еднои кући прјнтелвски живећи, често су се обое о свачему разговарали и шалили, лроводећи безпослено вреие; по чему дођу едномЂ изђ повода ПавловогЂ и на таи разговорЂ: да ПетарЂ похвали се, како има честну и разумну жену такову , да ни-
каква, ни наиславшл у хитроласкателству лбмана, неможе е сврнути сђ пута честности у тврдомђ постолнству добродћтелЂи женске. Павле му на ово , наипре као изђ шале, па после и изђ истине одкаже: да ни едне жене нема на свћту, кол бш истино ненарушила свого честиостђ и добродћтелв женску, па шште кадЂ бм се за то употребила хитроласкателна средства , са славнима и богатима даровима обмане. „А то знамЂ од-тудЂ," рекне: „што самв у таковои струци добро искусанЂ , имавши прилике умладости таково што искусити." —• Чувши ово ПетарЂ, шште випге онда супроти†стане овммђ ПавловммЂ неповолЂнвшЂ му рћчма; и за доказати башЂ истиннто, да ни сама слава царска ше кадра нарушити честностЂ и добродћтелв нћгове женеЈ: позове га за то сђ нђимђ и у обкладу ма какову ступити, ако буде кадарЂ онђ то учинити ма коимђ начиномЂ. Павле му се на ово одма тврдо и драговолЂно обећа и у обкладу за то ступити сђ нбимђ , но у такову: ако онђ прндобме у томђ пћговужену, ма коимђ начиномЂ, онда да ПетарЂ буде дужанЂ нћму дати сву уложену свого суму новаца у трговину заедности ншове; а ако непридобв1е : онда да онђ мора опетЂ свого такову суму новаца нћму дати. ПетарЂ на ово пристане, уздагоћн се на тпрду постолностђ у томђ свое жене , а Павле по овомђ тврдомЂ сђ нђиме заклгочеп1го, одма спреми се и пође у БеоградЂ ради извршенјн овога скареднога обвезана, и ради неке трговине покраи тога. Дошавши тако у БеоградЂ , таки почне средства чинити у смотрешго реченога му обвезанн, отишавши кући и жени Петровои, варагоћи е: да е ПетарЂ збогЂ свога тежкога шннства, скитана и блуђенн, и други невалалБ1 свои дћла, не само дотле дошао, да е све свое новце и нманћ друго, што е при себи носш, на иста разћердао , но да се