Podunavka Beograd

П1Р непр!НтелБСТво и увреде принудилн су ме, те самв се преватт оруж1н; <>дг> васг> самш зависи, да га оставимт>; доста е да имате са мномђ мирт> и сагозт.. Ову дћвоику, иош ми е побћда у руке предала, повраћамЂ ти ш сг> радосћу, иди сђ нбомђ сиободно кудЂ ти годђ драго. Предаћу вамЋ и друге робове, чимђ виднмђ , да су престала од*> ваше стране нападенЈл и убшства, и дочекамЂ време , да е мои народљ обезбкђенЂ одђ ваши гонен1а." „Тм дднле," повнче зачуђенЂ младми АмернкацЂ; „тм си 6 огђ , или одђ друге плоти и крви , а не одђ нечовечнБ1 онм, кои толико за нашог .ђ крвлш жедне. Ох! ево ме при твоимђ ногама, побКђенЂ већма великодуш1емЂ него оруипемЂ твоимђ. Л одлазимЂ одма кђ моимђ земллцима, да имђ о 6 нвнмђ ово неочекивано свћдочанство твое добродћтелБи, и после краткогЂ времена видићешЂ ме враћагоћа се сђ мнромЂ, само ако ти е волн искрена." ВилхелмЂ загрливши га лгобезно, рекне: „Ништа ми неможешЂ драаие и поволвше учинити, него то. Иди и поведи са собомЂ твого жену. Л желимЂ да се скоро вратишЂ." Обое пуни радости , загрливши му колена, поливау 1и сузама и отиду. Стигавши кђ своимђ землнцима, приповћдау толика добра о великодухшго овогђ удивлен1н достоиногђ мужа, о благости н миролгобивимЂ намћрешама нћговимђ , тако, да сви, согласивши се, пошлго кђ нћму свое посланине, међу овима баше и поменутБШ младми АмсриканацЂ, да утврде сагозЂ свагдашнћгЂ мира, или болћ рећи братства, каковђ бм годђ хтео ве.1иподушнБ1и побћдитеиБ. Зато заповћди, да се нћговЂ градв назове Братолгоб ^е (ФиладелФ1д), као градЂ лгод1и братскомЂ лгобави сагоженБ1. 6 в т и м 1 е Авра«!овићЂ.

ВРЕДНОСТБ СПРАВЕ У РУЦИ Ч0ВЕЧ10И. (КоиацЂ нзт. ЈУ? 11.)

Раднн животинћ везана е на извћстне твари, на тесно ограниченБШ просторЂ, гдћ се она вћштиномЂ сво 10 мђ окретати може. За хилнду година ласте свон гнћзда граде на еданЂ начинЂ; и данасЂ 10ште ова дивна птикао и пре хиладу година своима прсима бла-

то гнћчи, кое неуморно у своемЂ маломЂ клгону носи, да гнћздо себи направи. И данасЂ тште коралнБ1и многоногђ свого дивну кућицу на дну мора у лготои стћни исто онако прави, како су е и пре хилиду година нћгови предци правили. Како сасвимЂ другче човекЂ ради ! Колико има чудеснБ! видова здан1н, кое рука човеч!а сагради! М нога столћт1л нћгове исторЈе и многи степени изображености народа показуго намЂ редомђ нћгове радн-ћ. Сравнимо у овомђ огледу различностБ обмталишта н здашл међу коли6 омђ дивака аФри!;анскога и храмомЂ св. Петра у Риму; међу рунима скандинавски ступова и египетскима обели<-цима па и нашима скоротисцима и електричкима далекописима. Какова разлика међу свакадЂ еднако изплетеномЂ паучиномђ и међу лћиммЂ шарено стканммЂ кашмирскимђ шаломЂ и свиломђ , цвћтовима извезеномђ! •—• ЧовекЂ е господарЂ, и влада на землви само употреблннанћмЂ справа и многостручнБ1 машина. Помоћу справе мћри онђ теченје звћзда, погађа у утроби землћ точку свое цћли, појздано налази у мрачнои ноћи на узколебаномЂ м°ру правБш путЂ, диже се у воздухЂ и умћтномђ вћштиномЋ разума и врло малммЂ средствомђ разне образе чара на арт1и , на платну, на тврдому металу, на зиду. Какову неоцћниму вредностБ онда наипросТ1и алатБ и саставлћна машина сматрагоћему оку човека представин! Како се важна показуе проста игла , чекићљ, клинђ, ћуск1н , точакЋ! Какову провал1ГО чине већЋ ове справе међу свћтомЂ животинћ и лгод!и! Па може ли што болћ доказати, да е човекЋ кћ чему вмшему опредћл ћнЂ, него наиблагороднје жинотно? Справе у руци човечшК у исто су доба и клгочеви кт» душевному царству, есу вође, често непознати, кћ вмшему степену земнога бмћа ; оне намЂ служе за лћстве кђ царству знана и наука, оне душама нашимЂ даго крила, коима намЂ ммсли далеке свћтове облећу, коима ходћ небеснБ1 тћлеса премћравамо и наипосле по тима путовима до светинћ истинитога вћроизповћднога изображеши при-