Podunavka Beograd

64

Ил' су кулу одђ мплнна За знакт. сродства зидат' хтели, Па мудросћу Бож-ћгт. чина У р ^ћчи се мало смелн : Ил' у буином -Б младомЂ в4ку Колевка им' бнше тесна , Те у шнру свћга рћку Машила ш жизне весна : Па моћнога стабла гране, Што се право к' небу внле, Разкрилнше с' на све стране Гди се млоге осушиле. Но садт. време Сродно племе Влижемт. опетБ прибра краго, Ал' гле лда, Из'Б ненада, Да се браћа непознаш. Месго слово Да на ново бдно с' другимт. скопча блнже, Лгобавћ пада, Раздорт. влада, Братт> на брата руку диже. Потокђ врвн Братске крви, У коме се мрзостт. купа; Гроза рата На гробг брата Дупагоћомт. ногомт. ступа. Ху! затвори бола враче! Прошлости наи'в ован листт., Надт. кимт. срце горко плаче, Духт. прнроде с' грози чистт., И засуши р-ћку страстн, Што зависти носн чунт,, А лгобави опои сласти Славслни народ -б свето-пунт,. Тм времена моћнђш душе! Задани намт. СлавскЈн родт,, Да иамт. маику неугуше Горке сузе, туге плодб. * Кно из'Б свег' Славе краи Бродарско се чуе ои! С' Неве, Висле и Дунад И Влтаве гди е спои: Кт» узанчности спћше горн, Гди се Славски чуго збори, Будућности дагоћ' крои, * Кадћ е време дошло менн , Да с' узвнси Славе рогљ,

Ондат -6 тебе, Славсши Ген!и! На св-ћтт. вб1шнб1и посл 'о Б огб: Да се винеш -б у ВБ1сине, Од- кудт. св^ћта с' види краи, И разгонншт. срама тмнне, Коа су намт. преле гаи: Да у сродне блцншЂ грудн Моћиога ти духа зракЂ , У Славпну да е' пробуди Будућности санне знакЂ: Да сва браћа к' еднои цћли, Умнб! крв !ла дижу летЂ , Само еданЂ коракЂ см ћлвхи , Награда ће бвгсн — ск'ћтт>; И гле , ено пстокђ снну И освћтли сћверЂ — кругБ, Шумнн Татра тамЂ ВБ1сину, II васцћлБ1и баннни гогђ. ОдсвудЂ браћа в" слогн теже, Кано цв-ћћу пчела рои, И свуда се већЂ разлеже Узаимности милопои. Што невиде с' дуже браћа , Сотимђ слађш састанакЂ, Што доцн1в сунце с' рађа, Свћтлости е мил1и зракЂ. Што насЂ већма туга згађа, Што е бћде дублћ1и резЂ, Радости е чаша слађа, Красие слоге ач!и свезЂ. После оштре зиме дуге М10 вамЂ е цвћтнБш маи, А за пакла ко зна муке Цћиити ће знати раи. Хаи! у коло с' ватаи наше, Кое СлавскомЂ добру радЂ, Слогомђ свакш да с' опаше —• То е нама дши градЂ: Па ће онда маика Слава К' небу весео дизат' кликђ, В-ћнчана !ои лавромЂ глава, Домашнтће зв-ћзда ликђ. * Ево-већЂ ко Славе гори Слав-бродова дође текЂ: ТадЂ бродари! да намЂ с' орн ТрубнБш хвале Богу екБ. „Па сви сложно на ВБ1сину , Доћићемо на чистину," КудЂ насЂ Славе зове вћкЂ!