Podunavka Beograd

О радости! народЋ врви,... Ко да -и цређе, ко да -и првми . .. Стћга ние Да с' нев!е; О дћ узклика одђ пуцниве Све затутвви, све заглуши, Тресу с' градови и дубраве. Ет' кр^пости Твое пиода, Главо св4тла Србскогт. рода! . . . С ђ великога Отца Твога Светљ си Т б 1 намЂ ; ал' сп м!о , Што с' ДобБ1ту ОДЋ ЈНћг' СЛобоДБ Законосћу утврд'10. Твои ће престолт. поноситбш Срце Срба од-садт. бмти, Твон круна Пћсна пуна Заслужене славе, а груди, Вћрне груди свега Србства Бђ1тће ШТИТЋ ТВОИ ПрОТИВЋ ХЈДБ1. М. Б.

СЛОВО СОКРАТОВО. СОКРАТЂ САВ-ћТУв СВОГЂ ПР1НТЕЛН ДИМОНИКА, ■он в као младићт. у странне земл^ћ, науке радв, полаз10. (Продужен1в.) Немои држати никога за пр1нтелл пређе, него дознашљ, како се обходш са своимћ пређашнбимћ прјателБима, ерљ надаи се, да ће и према теби такавБ бмти, какавг> е према нвима бмо. Налазећи се у свези пр1'нтелвства , кздђ већЂ ово свето име на себи узмешБ , труди се да га за свагда, као што треба, задргкишЋ; ерт. неимати никаквог -Б прјдтелн , исто е тако ружно, као и често менити ове. Неизкушаваи пр1ателн са уштрбомЂ, нити накљ жели, да си непробан-Б. Праве пр^ателћ познатћешљ из-б нугкде, коа е скопчана са обштимЂ животомб , и изћ еднакости у бћдама и неволнма; ерв злато проба се у ватри, прјнтелБи пакљ у нужди. ИспунитћешЂ дун;ностн чистогб и правогЂ пр1НтелБСтва, ако не чекашЂ молбе нвиове, но помогнешЂ 1 имђ у удесно време незванЂ. Такође држи > да е непристоино, да се побћђавашЂ злоставленЈнма непрјнтелн, као и доброчинствама пр1атели. Лгоби не само пр1нтелћ сожалнвагоће те у нужди, по и оне, кои ти незавиде у добру; ерЂ многи сажалгош друге у нужди , у добру ш пакЂ видивши , ненавиде и чисто пузе.

О поминби се удалћнв1 прјлтелл у присус^ву осталм, да бм показао, да непрезирешЂ ни нби када одсуствуго. У ношиву лгоби чистоту а не великол1.ги'е, ерЂ она приличи пристоиности, ово пакЂ величанго. Лгоби умћрено уживанћ земнога блага, а не прекомћрно притижанје. Презири за благомЂ грамзеће, ово пакЂ на свого ползу употребити незнагоће лгоде; ерт. они пате подобно оншиа , кои доброгЂ и виловитогђ конн имаго, ашити га пакЂ неуму, и тако збацани а често и осакаћени бнваго. Труди се да богатствомЂ получишЂ добра и иманл, поклемЂ богатство е само кодђ онога, кои га стећи знаде, добра су пакЂ кодб онога , кои 1и употребити снаде. Чествуи благо за два случаа , или да накнадишЂ свого какву велику штету , или да помогнешЂ добромЂ пр1нтелго у нужди; за остални пакЂ животђ лгоби га умћрено. Лгоби садани, а жели будућа. Немои се никомђ светити у нужди, ерЂ е срећа непостоана, а будућа су невидима. Чини добро поштенмма, ерЂ добро поштенБ1ма учинћно еств велико сокровиште; ако пакЂ добро злима учинишЂ, патитћешЂ као и они, кои ране кучке, ерЂ кучке лаго на свое ранителћ, као и на мимопролазеће; невалнли пакЂ чине зла своима добротворима равно као и непр1*нтелБима. Мрзи на оне, кои ти ласкаго , као и на оне, кои ти лажу , ерт, и едни и други чине штету нг,има вћругоћимЂ. Ако лгобишЂ пр1ателћ, кои се само за твое добро станћ радуго, нећешЂ имати никанвога, кои ће те у страданго пожалити. Буди разговоранЂ према онБ1ма , кои ти се приближе, ерЂ презирагоћу гордостБ едва ће слуге поднети, лгобезнни пакЂ иачинЂ свикомђ е м!о. Бћ1тћешЂ пакЂ разговораптЈ, ако ниси ипаџп1, и ако непристаешЂ на гнћвЂ други , башЂ да бн се оии и неправедно лгогили; но ако се претрпишЂ за време нБиове лготине, па 1и после изобличишЂ. Нити да се смеешЂ много, пити да се предаешЂ смћшннмЂ дћлима —- ерЂ безвремено е жалостно на свакомЂ мћсгу —; нити да си лгобителБ пребациванн и секирана, кое тежко пада, нити да волишђ подсмћвати се, ерЂ ово гн ћвЂ раздражуе. 1оштђ већма чуваи се мћшана у веселго, и ако се гди на веселго десишЂ, устаи пре, него се ошешЂ; ерђ умЂ виномђ занешенЂ то исто тргш, што кола свога коч1нша са себе сваливша; ерЂ кола лншена управителн движу се безЂ икаквогЂ реда, душа пакЂ сђ умомЂ зараженммЂ много грћши. У великоду1шго помбшли да си безсмртанЂ, а саданн примаи, као смртанЂ. О онима, са коима се же-