Podunavka Beograd

1ое

Г. Доктора Шнарта. — Онђ ми лвлл , као у одгору на мое лисмо , да ћу сходно постоећемЂ иеђу нами уговору мћсто имати само до васкрса, чиме ће се нашЂ рачунљ на свагда окончати. Нв10 ми е, да се дотле могу постарати за какво друго ухлћб1е, и да ми е збогт. тога не само напредЂ исплат1о на свакш случаи мога путована, него да е такође налонгјо новомћ викару, као моме послћдователш, да онђ , ако мени што противно бмло небм, мое црквене дужности одправлн. Дакле свћтскш говорЂ овде у варошици, ние бмо неоснованЂ, па по томе може и оно бшти истина, што се говори да е новми викарт. зваше зато тако брзо добмо , што е за супругу узео неку рођаку Доктора Шнарта, коа да е, незнамв одђ кога трудна остала. Тако дакле л губииљ званје и ухлћб1е збогг> лакоумности едне дћвоике, и баченљ самћ сђ моЈомђ сиротомЂ дћцомЂ на сокакЂ, з6огђ тога што се е нашо човекЂ, кои е мого одкупити мое мћсто сђ непоштенћмЂ. бни и Поли бмле су бледе као мртве, кадЂ су чуле да у мћсто Флеетмана , ректорЂ говори, и кадЂ су нашле у кесици мћсто богатогЂ дара захвалности, горку последнго награду мое млогогодишнћ службе. Поли падне ецагоћи на столицу а бни изађе на полћ — дрктала ми е рука , у коши самв држао писмо и коначни одпуштаи. Л пакЂ одемЂ у мого собицу, затворимЂ го за собомЂ, паднемЂ на колћна и молЈо самв се Богу, докђ е Поли гласно плакала ОснаженЂ и умиренЂ подиго самв се сђ молитве, па узмемЂ Библш. Прве рћчи, кое су ми у очи пале, бнле су: „Небои се, ербо самв те н избавјо ; л самв те твоимђ именомЂ позвао; тм си мои." (Иса1н гл. 43. кн. 1.) — — На то изчезне изђ мои прсЈго са†страхЂ, погледао сам& на небо и реко : „Да , Господи , н самв твои." Будући да нисамв више мого Полу плачућу слушати, поврат10 самБ се у собу, кадЂ самБ пакЂ вид10 , да се она клечећи Богу моли са склоплћнима, на столицу наслонћнима рукама, отишо самв опетЂ у мого собицу, и затворимЂ лагано врата, да ону лгобезну душу неузнемираваиЂ. После некога времена чуемЂ , да е и €ни дошла, па садЂ одемЂ моимђ кћерима. Оне су обе сћдиле при прозору; вид1о самБ по бнинима исплаканима очима, да 1ои се туга у самоћи нешто олакшала. Оне ме погледе плашлБиво. — ДржимЂ да су ее плашиле, да ће примћтити

на момђ лицу трагЂ очалтл. Како су пакЂ видиле , да самБ л дошо сасвимЂ утћшенЂ и весо, и са смћшенћмЂ проговор10 1 имђ , обе су се оснажиле. Л узмемЂ писмо и новце, звиждећи неку пћсмицу, и однесеиЂ 1и у мого писаоницу. Таи цћо данЂ нису ми ни едне рћчи проговориле о садашнћмЂ догађаго. И а нисамБ смео напоминнти. Кодђ нби е бмло штедеће нћжно чуство, кодђ мене страхЂ , да се непокажемЂ слабЂ предЂ мо 10 мђ дћцомЂ. (Продужеше сл-ћдуе.)

ОДГОВОРЂ НА КРИТИКУ Г. ШАТШ БАНА. (КонацЂ.) У овои Епохи ГрчкогЂ езмка понвило се и Хр1спннство. Тако дакле, одђ Евангел1ста Матоен на ЕвреискомЂ или болћ на Сир1искомЂ езБ1ку, као што Евсев|'и у церковнои 1стор!и кнб . 3. глави 24. вели, написано Евангелје на 8. година по вознесешго ХрЈстовомЂ у брусалиму превео е овбшђ нарћчЈемЂ у Елинскји 63 мкђ1оаннЂ Евангелиств. Марко пакЂ на 10. година по вознесешго Хр1СтовомЂ списао е у Риму истимђ нарћч1емЂ свое Евангел1е , о коме Евсевш у кнб . I. глави 10. овако вели. „Тдг пагга хдбгоу аудаџш у.ех^гцгбгог у.тјдбу/лап , т&Ход хаС $л( гђг ууаџгју Ид-еТу хоСис бе Хпдсг а1т(ад' тшр лооигауоауЈутип' гцтр (ц%01 ^гтуучХшу) е1? паггас ха1 вгс аотбр б^абебоџегшу, алобе^аС&а<у џег уавСг, аАгјбешг аггоХс ^лциаогу^багга ^оуцг бе аоа Хе(ле<7&а1 гјј удасргј гцг> ледС гшу $р 71()што1С '/.а1 хат' адхгјр га у.цоууџатос г>ло т5 Х(>1С« лел()ауџегшг б^угјСм\'' Тако су и дћан1л апостолска истб1мђ нарћч!емЂ написана. Овб 1 мђ су д]'алектомЂ писали КлеиенсЂ АлександрЈискш , С. 1гнат1и , Евсевш, ПоликарпЂ, ОрЈгенЂ, КирилЂ брусалимсгпи и прочи оци древне Хр1ст!ннске црнве. Овбшђ е езб 1 комђ у 4. столћт1К> и Василје В. Грчке цркве ПревосходнБШ отацЂ и учителБ , списао Л1тург1К), множество свош важнм проповћди, правала за налуђерскш лшвотђ и пр. ТакођерЂ и ЈованЂ Хр1состомЂ (ЗлатоустЂ) и Глигор!е На31анзинЂ, оба учителБи Грчке цркве, писали су свон црквена сочинешн истимђ взмкомђ ; и у осмомђ столћтпо, истимђ у.оп>г\ езб1комђ списао е 1оаннЂ ДамаскинЂ нашЂ Октоихђ или осмо-