Podunavka Beograd

138

Будући да знамо, одкудт., зашто, и куда идемо, то нетреба да маимуни, особито по старомљ обичаго Нћмаца, будемо , да се на друге обзиремо, да одђ гши примћре примамо, да нбиОВИЈ1Ђ ПуТеМЋ, КОИМЂ су ПрОШЛИ, ИДвМО, И Н1јИове погрћшке да правимо , него треба да са намћрен1емЂ и свћсти изображену, колико е могуће совршену систеиу, баремЂ совршенвш основ-б системе езвија, нашемг потомству оставимо. Што наш-в будућш, чистбш , богатб1и} означителнни, краснорКчнии и д 1> пбш сзбшђ разговетнје, особито прост;е, лакше, писали будемо, тимЋћемо .гћпшу, лаганјго, и живлш. превјнтелнпо одежду нашемт! езмку дати. Ако едно писмо други народа читаву истор1 - ш свога означен1в нма, ако е одежда сваке Феле крон, то нетреба да и мб ! наша писмена овако распинћмо, мучимо, и сб нБима мученици да будеио, и дг друге народе, кг>и наш -б 6збп:б учи.ш буду, мучимо. Писмена дакле, ове знаке, ове ноте гдаса , на више <1значев1а распиннти и мучити иетреба. Умножен'!« писама, ради прости, сло6 однб1 и опредћленБ1 означен1а гласа нужднБ!, ше несовршенство, него совршенство правописа. Два, три, писма едногв означен1н писати ? знака или ноте две три правити, за еданљ гласљ означити, н1б совршенс! во, него несовршенство правописа. Писама вшие едногт. и истогђ означеша писати, нота више единственнБ1 едногг. и истогљ гласа иравити , пге. совршенство правописа. Писма, кол ништа неозначаваго, ноте безт. гласа правити, еств безумје правописа. Ово е доведено уобште; поособности и единственности свега правописа испБ1тивати и опредћлити , позб1вћ е онб1 ЛГОД1И , кои су своимђ пространБ1М1> вћжеством-Б езшка и правописа србскогЂ и славепскогЂ позвани, да практически на овоме полго народности дћлаго. Д самБ само землго, на коЈои смо. рекогносцирати, развидити, теор1К» ставити, и уобште казати покушао, гди смо, кои е путЂ, куда ћемо и како ћемо. Славииа е и нвиове истор^е досадашнћ счаст1б 6 б 1 ло , да су јимђ , еа еднБШЂ изнтЈемЂ, Нћмци и Турци господари 6 б 1 ли , да су слћдователно не само збогЂ сусћдства, него особито збогљ завБгсимости одђ овб 1 народа, и нбиовђ сзбпјђ у свои претворали. Мађари су досадЂ на еднои лин1и са државнимЂ Славннма станли. СадЂ су се и они са ове лшие на вбшлш степеиЂ попели, и теже првенствомЂ свога езБ1ка и нацтналитета господарима постати. То су плачевне епохе завБпимости, политичне самосталности ли-

шенБЈ Славана, и средства претварапн страннонародпБ! рћч1и у рћчи славепске. У нашемЂ дозрћломЂ времену свћсти единственнш нацјл и народа, нема башЂ толико опасности депацјонализиранн славенскога, и сатиранн нБиовога езБша, но ипакЂ е нуждно, на опрезу да будемо, да за народностБ и езБШЂ, сву нашу крћпостб залажемо. и да брижлБиво нашЂ езбшђ одђ населешн рћчи реченБ1 народа чувамо, већЂ населћне изђ нћга да чистимо, и да се, ради наше велике будућности, у станћ ставимо , да можемо постепенБШЂ и нуждншмЂ изображегпемЂ наши идеа, наши сммсла мБиилћнн. да можемо и лћпЂ крћпк1и нашЂ е .збјмђ. сђ НБиме пакЂ и народностБ изобразкавати, и све иа вбшп К и бнШ1и степенЂ совршенства, крћпости и славе народа дизати. Што се пакЂ тиче класическогЂ езвша латиискогђ и старогЂ грчкогЂ, овога извора свега идеалнога изображеша, свега просвћштенјл, то ше нуждно башЂ толико плашлБиво надЂ собствениБ1МЂ езБшомЂ бдити. Но будући, да се нашЂ езБШЂ сада налази у епохи кђ своме совршепству спћшећега свога бБ1вана, образованл, то е такођерЂ дично, да и у означешлма научнимЂ оригиналитетЂ, собственностБ тражимо, да се и рћчи паучне изђ сћмеиа и корена славенскога образуго. Мали и среднБИ, споимђ рођенћмЂ, своима своиствама природнима мали и среднБи, тражу мустре, образце, подражаваго. ЧовекЂ единственнБш, и народЂ читавБШ, своиства и дара особитога, нетражи мустре, негледа на образце, него постае самЂ мустромЂ, постае образцемЂ, постае оригиналомЂ. Оваковвш е народЂ, народЂ гогославенск1и, народЂ србскш. — Таковми мора изђ самога себе себе образовати, и образцемЂ, оригиналомЂ постати. Тако ће оваи народЂ, ако предводителБИ народно!-ти оба в-ћроисповћдашн небуду тесногђ срца и маленога духа, ако се избаве изђ суевћр1л староети, ако изђ онога, што е 6б 1 ЛО , образованћмЂ далћга бмт!н спћшили буду кђ цћли већега числа и степена совршенства, и ако иа реченомљ темелго свои езвшЂ образовали буду, то ће онда оваи народЂ , своимђ чистб1мђ, богаТБШЂ, краснор ћчНБШЂ, и л 'ћпммђ езмкомЂ, и образцемЂ, и средоточ1емЂ, привлекателнБШЂ числомђ и тћломЂ већимЂ и свега говора и езБша славенскогЂ постати. Зато е нуждно, да свакш единственнми свои ауто-