Podunavka Beograd

156

Некг. вичу наши вшсокоучени докле годђ ненромукну на тупоуапе, — опетх. зато негуби оно ни мало одђ свое ваагности; ерт> има паметнм л№Д1И, кои нетрпе паметне покраи себе, кои бм изпмтуго1ни погледЂ на нвина дћла бацили. Ови паметни лкјди негубе радо свое превосходство надт> другима ; радо укоравам, поправлнго, заповћдаго, псуго, радо се лготе и то изг. саме службене ревности, и зато гледаго радо тупоумне у своме кругу. Л познаемт. нћкога гост10ника, кои неузима никада подрумџпо у свого службу, кои е већт> у великои гост10ници служЈо , па вмсоку и шпекулативну гост10ничку политику изучјо, него свагда ономе првенство дае, кои се е досадт. у честномЋ тупоум1К> и незнанго скитао. Тако познаемЂ и едну лћпу и богату дћвицу, кол искрено нзповћда, да ће, ако се уда, н еза паметног'6, него за тупоумогЂ поћи. Тупоум1е има велико подоб^е сђ галантер!омђ , ерг. оно на свашта одговара, сђ „естг,," и зато игра не незнатну роллу у лћпомЂ поведешго помодарногЂ свћта. Оно заслугкуе славу Атическе ФилосоФ1е; ерх. оно пушта на себи равнодушно дрва цћпати и поноси се тимђ , ако се каковми оштроумацЂ о нћговомЂ трошку узвмси. Лћто ти е тупоуманЂ бв1ти! Ако се човекЂ, кои е у паметнои штеднви са своимђ знанћмЂ и прилћжан1емЂ кого пару засвого староеЂ скуцкао, зато еде, што су му новацЂ, заслугу, сђ толикимђ зноемЂ стечену, одузели , то се тупоуманЂ смће крадлввцу, кои му е сандукЂ украо , а клгочђ украсти заборав!о, тћшећи се тимђ , да ће га мора-ги зацћло натрагЂ донети; као и она домаћица, кон видећи бегагоћа иса , сђ комадомЂ меса у усти, сладко се насмее, ммслећи, да му е залудЂ мука, ерЂ га незна зготовити. КадЂ искуствомЂ богатми у домаћемЂ прјателк) свое жене сакривеногЂ лгобавника осети и при сладкомЂ нћговомђ улагинанго горакЂ пеленЂ гута, радуе се тупоуманЂ срдачно , што у свћту напрсника има , кои га лћпо и красно за носђ вуче, и еств срећанЂ. УправЂ оштроум1'е и природни дарови есу често узрокЂ, кои човека у бћду бацаго, и ко-

има се тупоуманЂ болћ ползуе. Да бм ову чудноватоств болћ доказао, узетћу само еданЂ могућ1и случаи за примћрЂ : нћкш ученЂ , и сђ природнима даровима обогаћенЂ човекЂ, кои, да бм што ново и обштеполезно изнашао , 5нертвуе цвћтЂ свои година, свое здравлћ и иманћ, КадЂ му после толики пожертвованн за рукомЂ испадне , да свои идеалЂ у дћиство приведе и творацЂ едногЂ лћпогЂ н полезногЂ изобрћтенја постане , нестане му новаца и зато се принуђенЂ налази, да свое , сђ трудомЂ и мукомђ усавршенствовано изобрћтен1е богатои будали пошто зашто прода , кои онда извлачи изђ тога ползу , пакЂ се и туђомЂ славомЂ и чгсћу дичи и поноси , као чавка сђ туђимЂ перћмЂ. Ово принадлежи обичномЂ течаго свћта. Будући да о тупоум1го ништа паметно рећи неможемо , нити по строгимЂ правилама нашегЂ иравослов1а рећи смћмо, то се сђ већимЂ повћрегиемЂ надамЂ опроштаго кодђ читатела, што самв о тупоум1М ту . оумно говор10 , наводећи чисту справедлвивостЂ. Заклгочугоћи оваи саставакЂ узвикуемЂ: лћпо ти е тупоуманЂ бмти! 6втим1е Аврамовићћ.

ШТАТИСТИЧНО. Жителство Црне Горе дћли се на 39 племена , кон живе разсћано у 240 села , и сачиннваго 12,000 породица, одђ кои свака годишнћга пореза дае2ф. ср. за подмиренћ државнм трошкова. Ови трошкови су слћдугоћи: годишнћ плате вуку: 1 президентЂ сената, 1200 ф . ср.; 1 вице-президентЂ 1000 ф .; 1 министерЂ 800 Фр.; 1 ађутантЂ 300 Фр.; 2 учителн 600 Фр.; 12 сенатора 2400 Фр. ; 12 капетана 1200 ф .; 30 пераника 2400 Фр. ; 420 пандура 16,800 Фр. ; свега 480 лица26,700 Фр. ср. — Што недостае, намируе владћтелБ изђ свое кассе, будући оиђ има као владика особите приходе.

ИОВА КНБИГА. ('тар^ш. КЈлгпвЂ в^читгш КалендарЂ са уметкомђ п^ки одЂ ГригорГн XIII. патге римскогЂ новоуведени потгравака. Н Београду, ПечетанЂ у Правителственои Ннгигопечатнг>и 1846. — На 8-ку, стр. IV., 118.

УчредникЂ Милошђ Поповићљ. Издаио и печатано у Правителственои КићигопечатнБИ у Београду.