Podunavka Beograd

товодствомђ , надницомт. и смугкбомЋ рану себи добмваш 783,652.

4. Свештеника: чина монашескогЋ и иирскогв - - 748. Ј>. Воиника регуларнм 2,529. Б.) Турака има 15,161. Одђ кои воиника: 6,370, а међу овима регуларпм 1836. В.) Еврен свега -------- 1,368. Г.) Странм постоано у Србји пребвЈвагоћи - 900. Д.) Цигана - - - - - - - - - - 6,074.

Свега - - - 849.286.

И тако у Срб!и иа еднои четвероуголвнон милби неагиве јошгћ ни 900. душа Прим&чанјл. 1. У брон Срба улазе н Шаси, кон у Србји живе; ал' како овб ! врло мало има, кои Србскн неговоре, в свн су са Србима в&розакона едногв ; то се разд&л^кно од% Срба лавестн немогу, особнто што се брон нћ10вт> управо и незна. 2. Мужкогт. пола мсђу Србима има 2'4 на сго више него женскогљ. Међу Евреима н половина мужкогв а половина женскогк. Како е кодт> Тура^а, страннм и Цигана, што се тиче брои мужкогт. и женскогЂ пола, дозаатн нисамв могао, Ал' Турака мужкогт. пола д.ч 2000 глапа ввше има него женск\)гч., лако се узетн може. 3. Чигло душа кт. чиновнпчкомт. реду — А 1.) — принадлежећи може се узетн на 4200. (Иродужеше ел^дуе.)

ГАЛАНТЂ АРАМБАША. (Посрбл&но.) ГалантЂ е бмо осоло 1740. год. арамбаша едне разбоиничке чете Чрезљ свое шпјоне дозна ончз, да еданг. сеоскји свештеникт> има кодљ себе иеколико хилада Форинтш. ГалантЂ начиии плапЋ , да присвои себи те новце. Кл ћа свештеннкова бмла е у некомт> у'Дал1.н!10 одђ шуме. бдне страховите ноћи донше ГалантЂ предЂ сво1омЂ четомЂ у ову шуму ПолумртавЂ одђ зиме и мопрбте лупне на нрозорЂ свештепии-ове куће и замоли се, да га прими на конакЂ, тугкећи се, да е изђ далека и да е тумарашћи ноћу путЂ изгу610. ЧовеколШбивћш свештепикЂ песумнжоћи пишта, пусги га уиутра и заповКди своме слуги , да му кона у коншшницу одведе: а за иутника рекне, да угр!ш собу и намћете креветл; на кратко, онђ га е врло лн>безно дочекао. — РазбоиникЂ бмо е сасвимЂ тронутЂ, срце нКгово (пе се могло противитп невиноме ласканш свештеников«? д!-.це, —• Говор10 е много о лштомђ и крвожедномЂ разбоинику Галан-гу и на послћдакЂ запмта до«аћина: небои ли се онђ тога убице? „Л се пћга пебоимђ, ерђ се уздамЂ у Бога, да ће меизбавити." — Оваи одговорЂ пробуди савћстЂ аидучкогЂ арамбаше; свсштепикова наденеда на Бога поразила га е сасвимЂ: ућути и ногрузи се у ммсл!и. На послТ .дакЂ замоли домаћинЂ свога госта да иде одпочинутн. — „Не, л спавати нећу; укагкнте ми лгобавх, и реците вашои супруги и дћцн, да за едно магновенје ока на пол1> изиђу, нешто ваи;но имамт. да вамЂ саобштимЂ."

На еданЂ мигђ свештеника удале се дћца и жена му. „Познаете л' вб 1 мене?" запмта ГалантЂ. —• „НепознаемЂ,"одговори свеп ^тевикЂ; „номмслимђ, да самв дочекао честнога и доброга човека."—• „Немоите то МБ1Слити ,"рекне разбоиникЂ, „ерЂсамБ п Галантг>, арамбаша разбоиничке чете. Свакш мон;е лако себи представити ужасЂ свештеника! ГалангЂ га узме за руку и продугки: „Будите спокоини и благодурите Богу, што самв а кђ вами дошао, и што сте ме тако лшбезно дочекали. ЗнамЂ, ла вм и^ате доста новаца у вашои кући, но небоит« се ни!;акве несреће?" Арамбаша замоли, да му се донесе арт1в и мастнло и напише слћдугоће рћчи: „ Подђ сиртну казнг. забрангоемЂ вами. и наиманћ ствари у овои кући дотакпути се." „У дна сата после нол' ноћи," продужи ГалантЂ, „показатће се овде мои лгодп, но вм се ни мало неплашите, већЂ спаваите сшткоино сђ цКлммђ вашимЂ семеиствомђ . Новце и остале ваше драгоцћне ствари метните покраи ове заппске у вашу ложни- цу. " Галаптљ се опрости са свештеинкомЂ , кои по одлазку нћговомЂ поступи као што му е препоручено. — Равно у два сата после пол' ноћи нве се разбоиницп ; већЂ су се 6 б 1 ли машили новаца , но у еданЂ махЂ падне јимђ записка нбиовогђ арамбаше у очн и они се повуку натрагЂ. „Добру ноћв, господине отче , " рекну опи, „спаваите безЋ бриге." КадЂ су к розЂ дворт, пролазили , почиу гуске гакати I! еданЂ међу нвима помб 1 сли , присвоити едну одђ све муке и неволћ. — „Окани се, ако се желишЂ главе наносити." Но разбоиникЂ га непослуша, већЂ однесе гуску. После неколико дана вви се Галантљ едио вече г>петЂ свештенпсу и заиБЈта га, како су се нћгови подчинћни владали. СвештеникЂ Н16 му се мого доста нахвалити. — „Али су они однели нашу гуску , " рекне едно свештениково дћте. — „Шта!" загрми разлшћенвш арамбаша; „они гуску однели?" ■—■ СвештеникЂ га са смћхомђ ув!>раваше, да шмђ е самЂ гуску поКЛ0Н10. Галантв отиде , а свештеникЂ Н1е ни мало мб 1 сл 1 о о слћдству тога разговора; но како се зачуди , кадЂ сутра -даиЂ опази на вратима свое куће обешеногЂ човека сђ гускомЂ. У Лозници. 6втим1е АврамовићЂ.

п Р и л о. Бћлорусима е Богђ пролећа и плодиости имеиомЂ Лрило. Они га представлнш себи као лћиа , млада човека, кои бћла конн аше; свагда е покривенЂ бћломЂ кабаницомЂ, а на глави носи вћнацЂ одђ пролћтногЂ цвћћа ; у деснои руци држи човечјш главу , а у лћвои пуну шаку класова, и свагда е босм ногу. Нћму за