Podunavka Beograd

119

толико вшше обозрителна да буде, почемЂ се управо на полго исторје црквене историческа исгииа ово лакоммслЈемљ и незнанћмЂ , ово засл 1 шл 1) н 16 мђ интересса какове странке, ово пр1уготовлнванћмЂ за извћстне н1>ке цћли, а не рћдко и собственомг« преваромЂ испорчава. У онаковима случаевима, гди извори лажногЂ, или сасвимЂ ничегЂ не подаго, мора историческо изслћдованГе одђ првобмтногЂ нарочито сагоза, подобности, характера времена и лица, шта вбгше н одђ самм лажни навода извора руковођенЋ ко историческимт, заклнЈчепГнма корачати, кои вћронтностЈЕ. често до границе истине историческе допире, а често едва е и што више одђ други могућносфш. 6) Да е Апостолђ Павле у Риму ногублћнЂ, о томе сумн'1. нема. Само се са историческомЂ извћстносћу — као што самв и у примћчанјнма иоима изђ наведеногЂ тамо узрока казао — не може опредћлитн време нћговогЂ погублћнјл. Тако исто исторически достовћрно неможе се доказати нити м "ћсто, нити време смрти Апостола Петра. Павлово ослобођенћ и пакипаден1е у робство Римско, тако е са сказкомЂ о ПетровомЂ мученичеству Римскомђ сплетеио и скопчано, да немоЈке л' се прво исторически достовћрно доказати, второ онда по себи пасти мора. 6рЂ каже се, да су обадва" у КоринтЋ дошли, или се ту састали, одћ тудЂ пакЂ скупа путЂ у Римђ предузели, и ту заедно скончали. Заедно пакЂ нису могли бмти, вели гд. БаурЂ,7) ако се веће допустити , да е ншово скупа присуств1в ванЂ границе, у дћншнма Апостолскима положене, мћста имало. Преко ове границе прећи нн дозволнваго вћсти, Апостола Павла тичуће се 7 но и какво вћроат^е има Римско мученичество Апостола Петра, ако исто по историческои важности нћговм свћдочба станемо сматрати? Наистарјн и наипоуздан1а, кого у ономе у Риму писаномЂ писму Римскогђ Клименте имамо, ништа не говори о мученичеству ПетровомЂ, текЂ Д10нис1е Коринтск1И говори о овоме извћстно , но какво слабо представлћнје не морамо имати о нсторическои достовћрности ове свћдочбе, да се и само овогђ вдногђ придржимо , што у нсномђ и очевиднол1Ђ са писмама Апостола иа Коринћане ие само Павла но поредв н!.га и Петра за основатела обштеотва КоринтскогЂ чиС1е8е1сг'8 ЈеђгЈиЉ кег ЛЦгфепзффЦи 3-1е 21ц|1. I. ©. 16, 17. 7) У Раи1цз, Дег Ароб1е1 Јези Сћп»и стр. 232.

ни ? ВећЂ и изђ тога е заклгочити, да ПетарЂ, како годђ што ше у Коринту бмо, тако исто ше ни обштество тамошнћ основао. можно, да е само Петрова странка у Коринту бмла, кон е ту заслугу себи приписати хтћла, да е Коринтско обштество основала, и тимђ начиномЂ поводђ дала потврђенго, да е ПетарЂ самЂ у Коринту бмо. — Далћ Д1онис1€ е живш на сто година после догађаа овогђ , кога свћдокЂ треба да е. И онђ дакле свћдочи само у нћгово време находећу се сказку о заедномЂ путованго оба ова Апостола изђ Коринта у Римђ , и о нБ10вои ту послћдовавшои мученическои смрти, и мм незнамо јоштђ , еда ли е ова сказка само сказка, илити извћст1е истинитој-ђ историческогЂ догађан. (Конацт. сл&дуе.) СРБСКИ СПОМЕНИЦИ. 1358. Благородпому Господару Нлш Барлктаровићт, Котенданту Параћинскомт,'. Поздравлнмо васЂ. — Даемо вамЂ на знанћ, да смо заклгочили, да свака Нах1л екзерцмра по едну кумпан1го то еств 250. момака, и' то да буде као регулата воиска ; Но будући да е ваша Нах^а манл, тако смо за добро нашли, да Вм у Параћиискои Нахш екзерцмрате полакЂ кумпанхе; а писаћемо ћорћго РажанскомЂ да онђ у Ражанскои Нахш полакЂ кумпанхе екзерцБ1ра 125. момака: — Ови момцб !, коисеизберу, треба да су млади, и изђ задружни кућн; — ТаинЂ ће те имђ давати, по 1. ока леба на данЂ одђ десетка, по полђ оке меса одђ одвоене стоке, и на посту одђ пасула покупите одђ НахГе ; И ове лгоде треба да еданЂ као Капета†екзерцмра; и на 25. момака по еданЂ КапларЂ; — И треба да на скупа живе, као враикорЂ, и набавите имђ судове , у чему ће ело кувати. Урећгоите шго болћ можете. — Дру г О ошрту заповестБ лгодма издаите , да се не оделгого; ни едномЂ немоите допустити, да се деле: Остаемо у Београду 22. Декемнра 1808. Правителствугохцш СовћтЂ НароднБ1 - и Сербсти. Кара Георпе ПетровичБ, верхов. Ком. и Предв. народа Сербскаго. НЕШТО ЗА КРИТИКУ. Што вишн критика у нашима повременима списанЈнма изилази, тимђ се већа тужба подиже, да су оне пристрастне и недостаточне. Писанћ крмтике долази страномЂ одђ надтицана у производима кнБигкевнима, а страномЂ проузроку« се и властитомЂ то & иђомђ времена, кое