Podunavka Beograd

т

га барљ свакЈК по еданЂ путтг, батиноиЂ ударимо, па на чзстб му онда дугв , когђ е одн о иа онаи свћтЂ." Д ћтету се ово разжали, и рече 1имђ : „Ман'тв се, браћо , тога посиа , надЂ е већЂ мртво тћло матери землни предато , а оно неиа лежи и почива у мнру; а и ћу вамЂ радЂ и вес о саиЂ нћго†дуп, исплатити." Лгоди ово едва доченаго, гробЂ поравне, и побусе. А д ^те вдногЂ по едногЂ испмта, колико в дуга, и закуне: Богђ ти, адуша ги! Ови: „Богђ ми, а душа ми." Исплати дугЂ л мртнога, новце потроши, врати се кући отцу и матери. ОтацЂ и мати вдва дочекан) д1.те свое, стану га исгн»Јтинати, кудЂ е одјо , шта е вид|о, и шта е радјо? Дћте шмђ прииовћди све, куд^ е ход1о , и да е наипосле на едно гроблћ наппГо, и како е над-ћ гробомЂ мртвога заНмодателвима дугЂ исплап'о, и благо потрош1о. Ово буде врло мило отцу и матери , и рече отацЂ дћтету: „Сшнко! да е Богомђ просто, то си врло паметно учито , и нииадЂ небв! мог'о на болћ оно биаго потрошити. То ће нзмђ за здравлћ наше, за спасенћ душе бмти." Кздђ е потомђ мћсецг дана нротек'о, опетЂ отацЂ спреми свЈна за путЂ , да му двапутЂ више блага , него што е у прпми ма дао, да иде у свћтЂ и види, како ио свЗ .ту и други лшди живе. Мати на растанку извади нбуку изђ нћдара, пружи е смну, и рече: „Узми дћте ову абуку , пакЂ потражи себи едногћ друга, сђ кимђ ћешЂ однти , тежко е самомЂ по свћту ићи. КадЂ нађешЂ друга, погодишђ се и уговоришЂ дружтво сђ нћиме; а тн даи му ову лбуку, нека е полови сђ то 6 омђ , па ако е право по поли расћче, бмћети в!'.ранЂ; ако не, чуваи се добро одђ такога, да те у чему неомане." Дћте ово добро утуви, оде у свћтћ, и трећш данЂ стигие у едну варошћ на вашарт.. Оде онђ у крчму да руча, и текЂ што е торбу отворЈо, да ело извади, изиђе еданЋ човекЂ предЂ нћга и рече: „Помоз' Богђ брате!" Дћте: „ Богђ помог'о брате!" ЧовекЂ : „Ако-Бог-да тбј брате!" Дћте: „ИдемЂ у свћтЂ , да видимђ , како по свћту други ишДи ж^ве." ЧовекЂ: „Иа имашЂ ли кога уз-а-се, сђ кимђ бм по свћту одјо?" Дћте: „НемамЂ, а рп дђ бм ииати сдногђ доброгЂ друга." ЧовекЂ: „Па ево а ћу ти бмти сапутникЂ." Д1.те : „ОћешЂ?" ЧовекЂ : „Оћу." ОћешЂ? оћу. ОћешЂ? оћу. Уговоре , како ће однти и трговати, полгобе се и седну ру-

чати ; дћте прво взвади изђ нћдара маКчину пбуку, метне е предЂ друга, да е полови, и оваи узие ножђ , и као да е на тераз1б мћр]о , управо по поие расћче, свакји свого полу новде, ручаго, и одма узму посо трговине пред -а -се. Ово буде врло мило дћгету, и са†се вавћри томр другу своме. У тргоцнни Богђ 1имђ срећу даде , те су за мало времена тако берићетни бмии, да су толикш добг >1такЂ стекли, колика « главница бмла. Тад' рече другЂ дГ.тету: „Знаип> брате шта е, мм Богу о-ала блага ево доста имамо, више намЂ Н16 од ], иотрсбе. Пего н ћу да гледи«|, садЂ што е теби одћ потребе. Тм треба да се женншЂ. Н ћу ти бмти нропођа1н;1, и то ћемо проситн цареву ћерв." II очне се дћ ге изговарати, да е женидба рано за нћга, и да царсва ћи неможе за н1 ! .га, одђ проста илемена дћтића поћи, и т. д." Али оваи неслуша него вели: „ЗнашЂ брате како лгоди веле: ко се младЂ ожени и рано руча, нек' се некае. А друго е мон брига." И тако пресврне и склони дћте, да иду и да просе цареву ћерв. КадЂ ови изиђу предЂ цара , и запросе му ћерв. ЦарЂ се заплаче, и рече: „Мои дћцо! л самћ мого ћерт, ев<> деведесетЋ и деветЂ пута удавао, и свако прво готро свакш ми зетЂ мртав-1> освапе сђ мш'омђ ћери : лакЂ бм гр^ота одђ Бога бмла, да овако л16пђ момакЂ узалудЂ погине." ДругЂ на то почне цара пресвртати и говорити: „ Богђ срећу дћли , монГ Богђ дати па ће оваи срећанЂ бмти, па куДЂ е отишла илвда, нек' иде и стотина;" овамо онамо око цара, нехтеде се оканути , докђ га ше склон (о ва то, да даде ћера за дј.те. ЦарЂ учини свадбу, али ладну, ерт, е већЂ онаи данЂ и о томђ наред!о бмо, како ће се сутра погребЂ држати. Ш.нча се дћте сђ принцезомЂ, буде частв, и у вече , кадЂ се гости разиђу и сведу младенце, другЂ се иодкраде кђ младенцима, да види, шта е и зашто угинуше толики лгоди. Дћца спаваго; а оваи ужего жижакЂ, пакЂ сео ечелоглаве. и да небм задрем'о, узме брусЂ и бритвицу, и почне оштритл бритвицу свого. КадЂ бмлше око полђ ноћи, ал' уедаредЂ отворе се уста дћвончка, помоли се зм:а изђ уста дћвоачки, и пође уираво К1, ђувегш, да га увде. ДругЂ брже бритвомЂ оцече |'ои главу, а трубЂ врати Јои се у принцезу натрагЂ. КадЂ мало постон, ал' изђ уста дћволчки помоли се 1 друга зм1н, и ова пође управо кђ ђувегш, да