Podunavka Beograd

дати па зелеио и разиммЂ цвКћеиЂ накићено и и.чшараио полћ. Красно е видити ( јздћ шуме и горе потераго и залистан>. Са жалосћу наоротјшћ тога блуде очи по опадашћемЂ лишћу, и сћ нћкимЋ неугоднммЂ ос 1.ћан1.м1. носимо погледЂ по землви пустои , и снћгомЂ застртои. Двони1и (као што рекосмо) влада на свћту адивотђ: природнми и духовнми. Гдћ првми мћсто заузети иоже н заузимлћ , онде изсђ онђ и весели: а гд!'. се друг!и указати има и указуе, онде еприроднни зкивотб само природнни, а нашу позорностБ поглавито на себе обраћа јкивотђ духовими. У чнтавои природи неима другог-ћ јкивота до природногЋ, и само размнива (фантаз1н) пћсиикова види у нвои гибанћ духовно. Но и у иетои природи само насЂ јкивотђ нћзинЂ т. е. растенћ и плоденћ заиима. Све другачје то стои сђ човечанетвомЂ. Само се у човечанству показуе зкивотђ духовнми, и ту онђ особито мћсто заузимлћ. По томе зкивотђ духовпми ако упадие уприроднми и тћлеснми, малу цћну заслугкуе, паче гдћ онђ у свои сво1ои сили ступи, и зкивотђ духовнми потире и тлачи , такавЂ нзмђ се зкивотђ посве одурава и противи. Човечанству в другји животђ намћггћнЂ ; а то е зкивотђ духовнми, кои управЂ зато, што е намћнћнЂ само човечанству, човечанскичЂ га зкивотомђ назвати мозкемо, као што се доиста и назива. У чему дакле стои зкивотђ духовнми , зкивотђ лгодс1ии човечанства? У свему оиомђ, што духЂ ствара, што у нћму коренЂ н почетакЂима. Стои дакле у вћрозакоиу, ум!.тиостима, законима, реду дрзкавномЂ и т. д. II будући да е духЂ одђ Бога, и у човека као човека онаи темелБ, кои га иадв сва остала створенн далеко узвмгИуе, зато га господаромЂ одђ себе и свћта чиии. И зкивотђ е таи одђ природногЂ већш^ узвмшенпЈ, човечанства достоГпип и пристоГнГш. Животђ природнш и у човека и у ;г.т:отин I. еднакЂ е. И знивотиил башЂ као и чокекЂ еде, П1е, спава, ходи, плоди сн н т. д. Приро.упи еле зкивотђ човека шште е звћрскји, ни31с1и , одт> онога т. е. духовнога зкивота миого нрост1И и сђ ибимђ сравпитн си немогућ "|К. Ича парода, кои у овоиђ вмшеиЂ зкивоту, у правомђ зкивоту л 10 дскомђ участ!л нису имали, нити имаго. Иароде те називамо сурове и иарварске. Овакови народи находе се у сташо дћтинскомЂ, те су сђ недостатка духоиногт. зкивота као и дћца освоени природнммЂ зкивотомђ. Свако.шка и свагдашии нгнова брша врти се оио т !.ла, или ако башЂ у лћностн и

не гнђио , а они се сђ другима народима потичу и 61 го. Да у тима народима и!е бмло јоштв вћре (какве шмђ драго, ма и погаиске) , иебм на себи осимђ лгодске прилике ништа човеч^е имали. Али досада ше се 1 ошђ нашао народљ безЂ какве такве вћре. А у овои вћри е за цћло сачувана искрица духовиости и у наисуровшмЂ и наизапуштегпимЂ народима. Тимђ показуго народи ови побочно мћсто одђ лгодскога зкивота, У ооталомЂ сасвимЂ су занемаренИ и аапуштени. Изђ тогђ узроиа , што у природномЂ зкивоту овакови народи гнбјго , влада у ш.има вћчна еднообразиостЂ зкивота , ербо у тћлесномв зкивоту , каогодЂ и у природи, све се едно те еДно сбмва: лгоди се рађаго, зкиву, умиру, па опегЂ рађаго , одрангого и враћаго онамо, одкудЂ су и дошли. Или ако се каква промћна у зкивоту таковм народа и понви, то неббша сђ нћгове волћ , већЂ на силу природе. На примТ.рЂ : народЂ се сели сђ едногЂ мћста на друго; а зашто? ербо му онде или ране нестае, или га Дру г!и нч1и нападне и т. д. Изклгочена е дакле изђ зкивота оваковв! народа властита и слободна волн, и управЂ зато осакови народи у исторш мћста немаго , будући у истор^го спадаго дћла и чиии т. е. плодови слободне и властите волћ. Овакови народи могу се само описати, али о нвима што приповћдати т. е. нбиову историо сиисати Н1в могуће. Немогу они имати нстор|'н сђ узроиа онога , сђ коега го ни прирпда Неима, већг. само природописЂ , гд1, се ијивотђ нбинђ (природе) свагда едноличанЂ и безволанЂ изписуе.*) Народа таковм има и сада у Асји , а особито у Америци , Африци доста. Огромие ове три стране св!.та (у Африци изузимагоћи сћверпе и сћверо-источне краеве) есу земл1. пеисторичке , Землћ одђ вмшегЂ зкнвота лгодскогђ пусте. И у Америци зкивотђ већ|Тг, нсторичкш текЂ е у пшпа времеиа заночео , а пре тога бмло е као и у Африци све дивлћ и пусто. Ас1Н земла е иодоста историчка , али е има и доста , гдћ !ошђ никакво веће н!в засвћтило усилнванћ лгодско. Зато таиове неисторкчке землћ , будући да у нвима никаква знака духу нема — духу за човечанство заузетомЂ, духу штованћмЂ за свако вмше усилнваић лгод-

*) „Ш.опа па1игаЦ»" ркчћ о сасвнмЂ невалпиа и неспретнс, и морала бн да се именув „<)е.чсгЈр1!о иа1игав", као што то всћ|. и Ш нјцн снов „1Ча1ир^е8с1нсћ1е" зам 1.01010 са ) ,На1иг!>еасћге11>а|1§". Мн нмамо добру рЉч» „природописг". ПримЉтба пасаоца.