Podunavka Beograd

геограФшскимЂ мћстоположенћмљ и раздћлћнБмљ. А.1бан1н граничи одђ истока РумелЈомљ т. е. РумелскимЂ пашалукомЂ или Маћедон1омЂ, одђ шга ГрчкомЂ, одђ гого-запада и запада омива обале нћне Лдарско море. а одђ сћвера граничи она са БрдскимЂ независнимЂ племенима и еднммЂ краемЂ Босне. Албан1н се дКли на трн кран: долнго, среднго и горнго Албатго. Долна Албан1н, или ЕпирЂ, починћ одђ Превезе, морскогЂ залива АртскогЂ, т. е одђ Грчке границе, па се простире кђ сћверу дјјкђ ЛдарскогЂ мора до рћке Ваусе, кон покраи вароши Премете и Клисуре протиче и одђ Авлоне кђ сћверу на 7. сат !и растонн1н у Ндарско море утиче; одавде далћ кђ сћверу простире се среднл Албашн до рћке Мата, вароши Крон, некадашнћга Скендербегова престолногЂ града, и Коре, а одавде почннћ горнн Албан1н, иначе Малиссчн или вошгоћа племена, кон су прави Албанези, подћлћни на племена, као што су и Брда (Холм1а). Долнн и некШ дћлЂ среДнћ Албанје иначе се именуе Тоскар1л или Тосиа. Жителвн ове двћ стране Албан1е говоре своимђ народнммЂ езмкомђ АлбанескимЂ, но у многимђ мћстима знаго и употреблнпаго езмкЂ Грчкш, а особито у приморскимЂ окруж1ама, гдћ су се есенасЂ немири догађали, као: у Маргарити, прама Корфу, Кимари и в/Пнпурш *). Већ1и дћлЂ Албанеза долнћ и среднћ Албаше естл. вћрозаконаМухамеданскогЂ, али у некимЂ предћлима приморн и унутрашнвости има Албанеза источногђ вћроисповћданн, и они како у ношиву халвина и ору ;к1н, тако нешто и у нарћчда говора одђ горнгш Албанеза или Малиссора разликуго се. До.шн Албанјн или Тоскарји стон подђ управомЂ Лнинскогђ Паше, кои по г.швнимђ варошима има свое подвћдомствене муселиме и.ш полацаине начелнике; но колико се нвиова властв простире, свћдоче чести немири, ербо су муселими само у варошима, гдћ су поставлћни, заповћдати кадри, а у народу влада анарх1н или самовластностЂ. Нек1и пакЂ дћлЂ среднћ Албаше стои подђ управомЂ РумелшскогЂ Паше, па и оваи надЂ нвиме влада као што е гореречено. Но опетЂ долнн Албашн или Тоскарја има неи1и ВИ Д Ћ управлннн прама горнвои Албанји , кон савршено у своимђ неприступнимЂ мћстима нје зе^сд боравила некадашнго свого слободу бранит^^;^

*) Вндн карту Европске Турске на Францускопг одт. Буе.

живо осЈфа свого народноств. Па зато н и не наводимЂ узроке,кои причиннваго немире и колебанн у народу долнћ и среднћ Албаше, по томе што су то они исти, о коима ћу ниже говорити у описиванћ горнћ Албан1е,о ко !Ои е и цћлЂ мон бесћдити и кол на себе већу позорноств привлачи. Горнн Албан1н, или Малиссјл, починћ, као што самв више навео, одђ рћке Мата, и простире се далћ кђ сћверу до границе Брдске и Босанске, и дћли се на слћдугоћа племена: МатЂ, Дибри, Кори, Мирдити, Дукагини, Шоша, Шаме, Скриела, Пулати, Кастрати, ( одђ когђ племена Скендербегова породица произходи, па зато се и онђ звао КастрштЂ), Хотти, Клименти, Красничи, и Јошђ ова мала племена, едно у приморго, кое се зове Задри, а друго граничи са Брдскимђ племеномЂ и зове се Кучима Груда. Неупуштагоћи се у испмтиванћ о пореклу народа АлбанскогЂ, ербо кђ томе за сада ни способности нити пакЂ времена имамЂ, и оставллгоћи оваи важанЂ задатакЂ искусшемЂ одђ мене; само ћу овдћ напоменути, да нека племена горнћ Албан ^е произходе одђ Готски Славена, као: Красничи и Хотти, кои су сродни са БрдскнмЂ племенима Васоевићима и Пиперима. —

ЖнтелБи горнћ Албаше већимЂ дћломЂ су Христ1нни вћроисповћданн западногЂ, ако у некимђ племенима и има Турака, но неки одђ нби нису пре, збогЂ обстоателства времена, вћроисповћданћ Мухамеданско примили, него одђ 30 50. година назадЂ, те су тако бегови, аге и друга Турска господа постали, и по варошима Скадру, Лешу и другимЂ мћстима населили се, а неки у своимђ племенима заостали. Међу овима последнБима има таковм вћроисповћданн МухамеданскогЂ, кои нити су прави Турци нити Католици (Латини), као што по некш и два имена носе, н. пр. ГасЂ Ника т. е. ГасинЂ Никола, УсеинЂ МартинЂ и т. д. И кадЂ како обстонтелства изискуго, они садт. Турско, садћ пакЂ Латинско име носе. А то одтуда произлази, што нбиово свештенство, као Фратрн и т. д., мало се стара народЂ разумнимЂ поученнма и про-^»н^вћданћмЂ слова Бонил побуђивати, да болћ '^фадгочестно успћва, и што народЂ овогђ кран ужеше на ЛатинскомЂ езмку, како га све;во нбиово тамо одправлн, не разумћ; па кога народЂ оваи и врло е слабо побо-

--О'