Podunavka Beograd

жант). — Но оставимо све то на етрану, и вратимо се кђ нашеиљ предмету. (Краи сл-ћдЈе.) ОБЗОРЂ КНБИЖЕВНБШ. „Прим^тбе при читан/о Србсни кншга." (Наставакљ.) 6. Р-ћчи женскогЂ рода на л и н окраичећесе у говору не што е тан4 оно л и н; али по сили писиена 6, сб коимћ се овакове р -ћчи пишу, да се зна да су женскогЂ рода, мораго се у читанго утанвити, па читати сје!ј и т. д. 7. Повратнв! глагола се- у Буквару Србскомт, и Читаоници саставл&но е са онима, а у Иеторш, Катихисису и Гласника предметима оддвоено в. За кимљ да се пође? Славенски е непадШтесн. 8. Простомт. Србину непозната рћчв премда, илн као што гдигди стои премг да, са Србскимт. ако и замћнитисе може, и то тако, да цћо слогђ чисто посрбисе; н. пр. „премда се збогЂ ударенјн на ш тако отеже гласљ надт. нбимђ , и т . д. (стр. 61. Гласн.) г ако се збом» ударешн на Б1 и отеже гласт> надЂ нбимђ тако," и т. д. — „Премда 6 дакле" и т. д. (стр. 218. ГласнЈ = Ако е дакле предпоменуто засЉдаше, — — - п — , и увидило, н т. д. 9. Р4чи женскогЂ рода, или у мн. брого оваб примагоће, ма и мужко имале значенЉ, са прилагателншмЂ глаголомЂ женскогЂ лица мораго се слагати у писанго, као што се и у говору слажу. Дакле прве три врсте на 150 -ои стр. Гласника, и неке одђ 10—■ 17. на 75. стр. ПрострашвгЂ Катихисиса нису добре; ерЂ старешина, судГл, и мн. др. у мн. брого женскогђ су рода; како годђ што : „видећи да су сви скупа весели и задоволг>ни и на 17. сгр. Читаонице, и „Ако будете сами на себе пазили" на 20. стр. Читаонице, па и 4 горнћ врсте на 43. стр Буквара СрбскогЂ ниеу добре; ербо деца прпмаго у множ, женскж едннственвш. ^Краи сл-ћдуе.^ ОШТРОУМНА ИЗРЕЧЕНШ. * И л морамЂ, ако и есамЂ тшђ маленљ, неуморимо вреданЂ бмти. Болћ чинити, болв1и бмти, нека буде непрестана тволволн на землви; кадгодљ ћепредЂ Бож1имђ престоломЂ вредноств и добродћтелв добити свого награду. * ХристјннинЂ бмти болћ е, него Христјнниномђ се показБ ^вати.

* Христ1анске кћери, Христ^ннски сшнови, брзо пролази ваше време! Немоите горделвиви б&1ти на вашу лћпоту, ерЂ како брзо она може прецвћтати! Изђ ваши уста издихаи пролети, вашегЂ ишвота источникђ усане; немоите силама вашимЂ пркосити; и силногђ мишица у спава се! * КадЂ на обали рћке стоишђ , дуго гледашЂ нћнЂ течаи; шта ммслишђ на то? — често ништа. — Ништа? и опетЂ имашЂ доволбно прилике кђ томе. НКнђ течаи подобанЂ е данима човеческогЂ живота, нћни таласи прохуе и незадржано изчезну, никадЂ се више неповраћашћи. А. Н. ПРИ с. МИЛУТИНОЈЈИћА ЧОИКОВИћА. (ОДЋ I. И.) МракЂ наступи •— крвна муии с4виу: Аваи стр4ло, зарљ у срце наше? Ах! докле ће злобне коби ваше ћудБ надЂ нама освећиват' гн^ћвну? Да ни дана, ким' се савЂ св 4 тђ тЉши, Мирно нама пробавнти ше! Нав -ћкЂ горке СрбЂ да сузе Л1в То е, то е, чим' намЂ судба спћши. —• Смртнвш ! баци тавнБш погледЂ до.гћ, Познаи горку судбу твого болЋ, И суету трошногЂ твога тЉла. СанЂ и магла предЂ нама се пружа, Самртности све обима стужа: „Добра д4ла текЂ остаго ц^ћла!" Чим' се гордишЂ тб 1 Срб!о тужна? Паде вћнацЂ дичне славе твое; Чоиковића у окрид-ћ свое СмртБ однесе, кано роба сужна ! Оног' — кои небо сђ землБомЂ спои, Кои се диже вр' звЂздана свода, А иа дику свег' Србскога рода: ПрахЂ и пепео садЂ предЂ нама стон! Ах, ал' доцае гласи наши стижу; Тужни еци нек' с' до веба дижу, вра неима, неима више н^ћга, Чоиковнћа изгубисмо славногЂ, Коме землн не породи равногЂ Докђ е свЉта, и сунца божЉга!! —

УчредникЂ Милошђ ПоповићЂ. Издано и печатано у Правителственои Кн би гопечатн би

у Београду.