Podunavka Beograd

ком' се изискуе. да са здравшмљ разумомт> путуемо. па да насљ бура. грозни мора таласи, између кои безне 31аго, непрогута и у пропаств не баци: иакове 61.де, неволћ и нушде на нЈ.му нису? какова насљ зла крозг. цђ>о гкивотт. као сћнв тћло прате, и надљ главомг. се впо! Овакове бћде и зла, ако здравми разумт, са предосторожносћу и знанама увћнчаими имамо, као штитомђ пернатнмЂ одђ себе одб|'нмо, безбћдно путуемо и сваку погибелну мрежу испредв ногу наши укланамо. А одкуда ова благодатна способноств и изображепл украшеноств, Одкуда се приобр1.сти, велимЂ, могке, него изђ прилКгкногЂ читанн кш.ига, ерв су оне богато сокровиште наизрћлш умова. Читаи дакле, лмбезивш роде, кнвиге, ерЂ су оне благо, кое се нигда изгубити неће, чрезЂ нви м 1.1 Бога и себе познаемо, чрезЂ нђи у савршенство долазимо, чрезЂ н&и изђ небмћа у бв^ће приведени и в Т .ков Е чнммђ животомђ и свима благама обдарени бмвамо, чрезЂ нби на безсмрт1е себе приуготовлнвамо, и тако се одђ осталБ1 безсловеснм животинл разликуемо! —• СветоликЂ БескосићЂ. ОБЗОРЂ &НБИЖЕВНБШ. 5' Вечу на св. Саву 18^8. Чнтао са«!. како Срђт. НиколпћЋ оглашув нове новвне. Сретно му бмло! Онв лнепо казуе шта су новпне и шта треба да су; али е велпко пБ1танћ: еда ли иовине могу бмти онаке дапасв у насв? еда ли могу бмти „.песто обштегг разговора и договора " гд ћ „ ираво гласа и.пати мормо сеи лародпи списател/.и, нои си за лс/ши разговорЂ и договорг дорасли ? и еда ли такови „дорасли" кнг.(!и;евнпци могу у нашиечЂ новннаиз казатн што мвшле, и то само о кнвижевпиемћ етварима што м .нсле? За ово, а 6нхђ рекао, нив доста еамо паметБ и воли редакторова, него овдћ треба Јошт> много коешта друго. А да ће се ева Српска кнкижевноств око Биограда обртати, и по Виограду упраилат! 1 , или, као што вели Срђт., да ће „средоточГе Свесрбспогт, кпшжества у Србги " бмти,— то евакш Србин -ћ а ;ели. И даи Боже да тако буде! пакт. зато е и мени мнло, што Срђт. обриче да ће око тога радити, „да се то срвдоточгв у Београду утврди ." Добро 6б1 6бјло да се увћри, да ће н онда око тога радитн ако се стаие клонити овнвхтћ своиех -Б риечи: мњижество, художество,

отечество, воспитателћаце, осповоппложете, Јпнћн1е, течепГе, средоточГе, жертва, число, честт, сИе Ећге, частг> с!ег ТћеП, излазеће ктиге, еданапстип, умолнванЈ се 81*е \уег<1еп егаисћ1, признателна, коплпма, оружгемЋ (!!!) н т. д. — Свакоме принтелго нашега народа н езика бвЈће мило шго Срђ-Б вели: „рледаће се, да слогг овш повина буде одрешенЋ, и да се онако изражава, као гито Србиит, Србину говори, а не да се разговарам као преко толмача. и Али ево већЂ овдћ н 6 сзб „ толмача " не знамг што е „одрешенЋ слогг Ието самБ тако едва „ тгреко .толмача " разумио име овнемЋ новинама; .ч ннвсаиБ знао што ће рећи: „ просветне иовине са државонароднммЋ пратгоцемЋ ," док-б ниесу Словаци у своиемЂ новинама пвнли за нбихђ и име имт. превели овако: поу]н 1 ргв о§уеи1 8 ргјеуоДсш! ро кгајјпасћ а пагос1оећ. И пратгоцЋ (место пратилацЂ) и раз- ,< деокЋ (м. разделакЋ ) не ва.ш колико и коцђ (м. колаи,Ђ). — Има на свиету лшдн, кои желе само многе кнБиге да се пншу, бБЈле оне каке му драго, и мБ1еле да е то напредакљ у кнћижевноети. Нама валл на опазу 6 б1ти, да такове же.гћ и мбјсли и наст. не попадну. ђ. ДапичићЂ. КНБИЖЕВНЕ ВЂСТИ. * У правителственон штампарјн у Београду штам• а па се сада едно врло важно д-ћло, подт. именомт.: „Древности Србске у Светои Гори." А осимб овога г. Димитрје Аврамовићт. дае штампати особито описан^ћ „Свеге Горе." Мб! напредт. већт. обраћамо пажнго свћта славенскога на ова знаменнта дћла. 4 '" Овд4 у Београду бавеУи се проФесорЂ <(>ранцускога взБЈка г. А. Вин^ћронт. Јтдао е овб 1 дана п%- ' сму, пуну поетичкога духа и л-ћпе Фантаз1е, о смрти Мар1е Лунзе, бБ1вше супруге Наполеонове и воиводкнн^ћ Пармске. Пћсма е штампана на 8-ку, стр. 4., | подђ насловомЂ: „Уега 8иг 1а тог! Де ва Маје814) Г а 1шрега1г1се МагЈе Бои'8е е1 агсћЈЈисћеаве (1е Рагше." * Г. 1 осифђ ПоклукарЂ, проФесорЂ богословски наука у Лшблжш , обнвлше, да е направ!о некакву обшту славенску азбуку, кон скупа приличн н за све езБ1ке на св-ћту. Онб позБЈва родолгобце, да ову аз- . буку одђ н ^ћга узму н на св ^ тђ издаду. Награде тражи 1000. Фор., кое ће новце, велн, на благе ц^ли обратити. * ПроФееорЂ србскога езБ1ка у пловачкон академји у Трсту, г. Чулик -Б, превео е на нталшнскш 6ЗБ1КЂ наннов1е дћло нашега елавнога владике црногорскога: „ГорскЈи ВЈенацЂ," н дао га е већЋ штам- ^ пати.

Учредникт. Милошђ ПоповићЂ. Издано п печатано у Правителственои КнБигопечатнБИ

у Београду.