Podunavka Beograd

0 НРЕВОДУ НОВОГА ЗАВЉТА. Како е народљ нашЂ и прекосавски, и задунавски узаврео на Вуковг> „Прићводљ" светога инсма, лсно видисмо изђ посианице великога еднога родолгобца изђ Беча, кого начг> саобшти .Народни Листћ" подђ чис . 4. ове године. Мени в жао, што стари оваи православне цркве наше син1> не доби за времена „Одговорљ" мои на ону хулу, кол нападе „ изђ Луне" на цћли родг. нашг, Може бити да не би имао нужде праведно лготитисе онолико много на све кнвижевнике наше. И а самЂ добио писмо едно одђ 27. Лнуар. изђ Срема, и друго одђ 30. Ннуар. ове године изђ Бачке, коа ми оба сведоче, како е сављ народЂ србски ускипио на оваи „Прићводт." и на Превађача. Но нећу по моему простодуш1Н) и то да претаимЂ, шта оба ова родолгобива, и вћролгобива писмописца замћраго моему „Одговору." бданх. ми каже, да е требало Вука болћ шибати; а други ми вели, да нћга треба бости као шилбкомђ , да што осети, а не онако пристоино крпити. Овимђ подобна примћћенн чуо самв гдишто и овдћ. Зато самт> принуђенЂ постаратисе, да се, колико могу, оправдамЂ предЂ родомђ моимђ . Зашто мени « више стало за добримЂ мнћшемЂ моега рода, него за славомЂ, златомЂ, и драгимЂ каменћмЂ цћлога осталога свћта. Ево, како самЂ н мислио, када самЂ одговорЂ онаи писао. ПредметЂ е моега одговора био доказати, да е сва она хула, кон е на! насЂ „изђ Луне" напала, гола лажЂ; а друго да туђинЂ неима се ништа уплетати у дћла нашега рода, и наше цркве. Туђа рука не чеше свраба. Судио самЂ дакле, да ми се онда требало само на та два доказиванл ограничити. А што се тЛ-

че Вука, и нашихЂ кнћигописаца, те самв мисли, да и нби треба, када заслуже, истина, и шибати, и бости; но опетЂ тако, да насЂ не чуго туђини, какошто добарЂ домаћинЂ светуе, и кара свое домаће, и свого челндЂ, а опетЂ тако поступа, да га ни сусћдЂ не чуе. Друго е, када млађи метне срамЂ сасвимЂ подђ ноге, и почне навластито зло чинити: онда га домувладика више не покрива, но предае лвнои казни. Тако туђице, кое испражнгого наше кошнице, треба одбинти што пре одђ себе; а наше пчеле учене, мислимђ, треба намЂ трпити, исправлнти, неговати, цћло пролеће, па и сво лето, па кадЂ подђ есенЂ видимо, да већв ништа ние добра одђ нђихђ , напослћдакЂ побити. А то народЂ може изредити само еднимЂ кадомЂ. У редЂ овихђ пчела иду и млади неки, и неискусни срби, учени, и неучени. кои, не имагоћи по својои младости или времена доста, или мудрости свћтске, на размишлннве, у чемЂ се састои прако благо, и блаженство рода нашега, зан^ли су се за новомђ некомЂ реФормомЂ взика, и писмена нашихЂ. Они у томђ иду за Вукомђ , и ВукЂ имђ е вођа. Они трубе славу Вукову, а пропастЋ народну. Л себе радо увћранамЂ, да они то не творе зато, што не би имали доста науке, разума, родолгобја, и вћролгоб1в, но само зато, како самЂ и напоменуо, што не имаше доста времена на размишллнг ,е, или што неимаго гоште доста мудрости свћтске, и пространа искуства, безЂ коихђ се не може зрело разсудити, на чемЂ се оснива права и вештествена полза рода нашега, туђима наивише племенама обколћна. Они су се занели за азбукомљ, кого неће народЂ нашЂ, и за нарћч^емЂ некимЂ, кое се не говори међу миллионима нац1е наше; а не гледе тужни, шта народу нашему недостав