Podunavka Beograd

СРБЈ1БИ У АМЕРИКИ. ЈКела добитка, и старанћ за поболшанћ стана свога, повукда е са св1Н) страна Европе доста велико число житела у Америку. Ови дошавши тамо, и наду свого преко очекиванн у благословенои онои землви испунћну нашавши, остану у поеДиним -б мћстима, у коима се срећа наклона предузећу нв 1 овомђ показиваше. Између пришелаца овихх. има и наше браће Србалл Далматинаца, наивише Бокеза, расутихЂ по поглавитимљ мћстима разнихЂ онихђ држава. У колико самБ се изђ достовћрнихЂ извћстја, сђ тихђ страна повратившихЂ се нашихЂ лк>д1и извћстити могао, число ове наше браће преко двје хиллде душа износи, и населћни су по слћдугоћимЂ мћстима: У Нев-Орлеану до 300. душа, Вашингтону 100., Балтимору 20., Нев-1орку 200., Бостону 100., ФиладелФи 160., Шбрлестону 30., Мобилго 120., у дра:ави Флориди 200., Тексасу 250., Мексиканскои 300., Луизвили 50., а остали по другимђ поманБимЂ, мћстима, гди по два, гди по три, а гди по десетЂ наивише расенни. Ваобште сви се они трговиномЂ и морепловствомЂ забавлнго, и сви у богатству, миру и задоволвству живе. бдино што имђ оскудћва, и кое сви изђ душе и срца желе, есте црква, у ко10и бм по светомЂ закону праотаца своихђ , коме као прави и корени Срблви до последнћгЂ издихашн, и ма на коме краш свћта, вћрни остаго, Бога свога славити могли. Шго се цркве тиче, ове бм они лако, сва средства на руци имагоћи и блажену закониу слободу у пунои мћри уживагоћи, и на више мћста подигнути могли, само кадЂ бш свештеника свога, одђ православногЂ каквогЂ

архјереа рукоположена и свидћтелствомЂ достовћрнммЂ снабдћна, добити могли. Младићи наши, кои у доста великомЂ брош сваке године изђ богословскихЂ училишта излазе, и докђ свештеническш чинђ и парох1ицу какву не добпо, тврду корицу хлћба гристи принуђени есу, требало бм да покушаш срећу свого кодђ прекоморске тамошнћ наше браће. Време е оно прошло, кадЂ су се лгоди на тако далљнми путЂ, као на смртв спремали: данасЂ се у Америку лакше и брже путуе, него ли се прво изђ 'Грста у ЦариградЂ; •— та видимо да средствомЂ добро уређеногЂ саобштенн сђ паропловима за 14. дана изђ Европе у Америку стиже се. Овакш путЂ у пролћтио или лћтно време нимало тежакЂ ше. Зашто се млади наши свештеници угледали не бм на друге народе, смнови коихђ пучину океанску на све стране броде, свћтЂ Христове иауке међу дивлнке уводе, и сђ опасношћу живота свога по непроходимима предћлима Кине, Кокинкине, Корее, превелике и 1 ошђ непознате Оцеаше продиру, слово бож1е проповћдашћи: — загито не бм, велимЂ, млади Србски наши свештеннци получивши чинђ свои, дозволћнћ и благосло†свога епископа, рћшили се иа истина подугш мало путЂ, сђ увћренћмЂ, да нби тамо очекива лшбавв новогђ свогђ стада, и накнада добра св1ш трудова претрплћнихЂ? А паче свега какво душевно задоволвство не мора бнти за онога, кои бм се првми трудногЂ овогђ намћренн примЈо, кадЂ му за рукомЂ изађе ма у ко10и одђ споменутихЂ држава вћчноме Богу храмЂ подигнути, и међу СрбскимЂ смновима првми у землви американскои у славенскомЂ езику Бога свога прославити? Првни, говоримЂ, између ербскихЂ сннова, ерЂ единовћрна браћа Русси у притажанЈнма своима у сћвернои Амери-