Podunavka Beograd

куће бмла ше, отресна госпа рече ми: „Бонапарте, вбх лгобите мок> Лади, закуните ми се на вашу саблш, да ћете вашЂ добарљ гласљ поштеднти, да нк> кђ ничему наговорити нећете, што нго одђ Бога, одђ нћне матере, одвратити може. Мм немамо ништа, него наше добро име, и то што сђ нашимЂ радомЂ заслужимо — зато васђ молимђ , не долазите више кђ нама — не правимо лгобезномЂ дћтету одвећЂ тешку борбу; кадЂ бм и само новаца имала, мм бм у наше отечество, у Флоренцгн), повратили се." Бонапарте е више дана у кућу удовице ићи престао, бмо е разс ].ннЂ у ммслима, и врло зло расположенЂ. КадЂ в едномЂ крозЂ улице тулонске ходао, чуе тихнмђ гласомЂ нћгово име викати, погледи, и Лади станше предЂ н&имђ. Сђ ватромЂ прве младостне лгобави, учини му нанн'ћжн1л пребациванн, што онђ кђ нбоизи дошао ше, изаснивши се о нћнои безграничнои наклоности, и како бм она само кодђ нћга срећна бмти могла. Бонапарте ммшлнше на рћчи нћне матере, и обећа, да ће е сутра данЂ предЂ вече посћтити. — Онђ узме изђ благаинице полка плату свош на три мћсеца, и не мислећи на то, одђ шта ће међутБШЂ живити, пошлћ удовици коваца са узнемиреномЂ молбомЂ, да повратакЂ у ИталГго предузме, никадЂ пакЂ ћерки не изда, како е она до истм новаца дошла. Обе женске одпутуго, и Бонапарте мало по мало попне се, по стази славе, чакЂ до царскога престола. Ал. НиколићЂ.

ОБЗОРЂ КНБИЖЕВНБШ. Бос^лавт> в цв &ће иирвшллво, Ал' Босилћна пише иаш' тралаво. У брого 5. н 6. ПросветнБ! Новина читала самБ еданЂ чланакЂ, кон е по р^.чма сачинителвке нли истино рећн сачнннтелн, за лгобавв и ползу насЋ жена написанЂ По подпису судећи заиста 6 б 1 ревла, да в таи чланаКЋ нека женска писала, но да ше то истина, него да е мужкарац& оно писати морао, види се пзиеђу осталог-Б и нзт. тога, што се више на грднго, иего на ползу женскогг пола односи, в што е се самт., за таковогЂ ва страни 38. врсти 9. овимђ рћчиа издао: „— Те би ми ман-к главу разбглли." По овоме вндн се, да сачинителБ овогб чланка ше дуге косе, као мм жене, па нн памети. Л нећу о езБ1ку, коимт. е ВоспитателБ Женскш пнсан -б. ништа говоритн, а и кадЂ бм хтЉла, н, као женска страна, не 6 б 1, боннЂ се, ни кадра бмла то

чпнитн. Али о цћлбн и садржаго оногђ чланка не иогу пропустити, да неколико рћчш не прословимЂ. Ц-ћлБ е критике н код-б мужкараца, ибшлнмђ та, да се читателБи н читателвке нбомђ ползуго, па да се и самомЂ сачниителго оногђ дћла, кое се критизира, недостатци покажу, а не да се сачинителБ вређа и ружн. Ово колико е дужностБ мужкараца наблгодавати при критизиранго каквогњ д^ћла, толико е 1ошђ више дужностБ насБ жена, нли кадљ кои у име наше пише. Ц-ћо изображент. свћтт. држи, да.е женсши пол-б нћжн^и и благородн!и чуства него мужк !и, кое кад-Б постои, треба да в и говорЂ насв жена, —• а особито кадЂ га св^ћту саобштавамо, благт., прЈнтант. и тако умћрен -б, да се изт. истогђ внди, да е оно, што смо казале, плодт. н-ћжнш чуства и мБ1слш. Ово се и са самБшт. дћлом -Б посв-ћдочава, ерт. кадт. 6 б1 кон одт. наст. штогодђ неотесано рекла, оно 6б1 много ружнје и непр^нтнје звечало, него да то нсто какавњ мужкарацт. говори. Дакле чугтвима и осећанго треба да е и говорљ сходанљ; когђ случан у наведеномљ чланку нн мало нема! Краткокоса ВосилБка показуе се врло наравственомт. и добро воспитаномЂ 6 б1ти , кад -б е хт&ла, да е могла, у землго одт. стБ1да пропастн, наншавши I у Воспитателго Женскомт. на р4чБ „облгобл ^ћнБШЂ," Кого наша браћа и наше сестре у Далмацш и Хрватскои употреблнваго у говору, у м^ћсто нашегЂ „возлгобл-ћнвшт.." Но за чудо ми е, како е, као тако наравствена женска, онде штогодт, скаредно и развратително П0МБ1СЛИТИ могла, гдћ ни наиманћ скаредности и развратностн у Воспитателго Женскомт. нема. Та онде, гд^ћ се лЂпо и нсно каже: „Да е утицан Аролдовђ све већма омекшавао тврдоћу кралл спрамЂ кралБИце," мб 1 слим-б да ни една одђ мои другарица н!е нн наиманЉ скаредности примћтити могла, а та иаша то6ожђ другарнца, кон се за морално и добровоспитано челнде издае, есте! —• Шта да дал4 о наравствености те краткокосе речемЂ, кадЂ она крнтизирагоћн тобожЂ Воспнтателн ЖенскогЂ и опомингоћи га, да се скареднБ! рћч!н чува, оваке е р^ћчн употреблнвала, скотови : вегитацЂ, лштерица, стеница, луде, вашки. исподг колена се слеати, клтсе, | буркулвишЂ, крмача, будала, Нлируша, вашкинпма, кебо, андракг, крлн. одг стари обопка и чарапа (купусг!), надима се штене у бари, шокачки, све гола Илирштина ," и Богб светши зна каквм скареднБ1 и изсмЉателнБ! рћчји тамо потрпала ше. Та за чудо ми е н то превелико, како е отацЂ н!е нстомђ кнбигомђ по глави удар10, него е е само подђ фуруну бацш, кадЂ она н нанневнш'в изразе за скаредне толкуе и оваке р^ћчи, кое су добромЂ воспн-